Доминикански манастир је три дана био центар философских и богословских студија о схоластичком доктору Цркве
Бечки доминикански манастир је три дана био центар философских и богословских студија о Томи Аквинском (1225-1274). Према сајту бечких доминиканаца (среда), дело великог црквеног доктора и доминиканца из позног средњег века изузетно квантитативно и квалитативно је истраживало укупно 80 учесника, међу којима су стручњаци из САД и Јапана. Назив симпозијума „Аквински у историји”, који је одржан на енглеском језику, уређен је поводом три годишњице везане за Тому Аквинског: 2023. је обележено 700 година од његове канонизације, 2024. доминиканци ће обележити 750. годишњицу његове смрти, а следеће године прославиће 800. рођендан.
„Чак и после векова проучавања и размишљања о њима, потенцијал списа светог Томе је још увек далеко од потпуног вредновања“, истакао је патер Руперт Мајер у име манастира св. Марије Ротунда у Бечу. Према речима бившег професора хришћанске философије на Фрањевачком универзитету у Штајбенвилу, његов опсежни опус – Тома Аквински је сваке године писао око 4.000 страница – огледао се у тематски широком спектру предавања. Она су се кретала од „Проблема зла и природе Бога“ преко његовог разлучивања између суштине и бића до темељитог истраживања грчко-арапске философије.
Доминиканац Тома, рођен 1225. године у замку близу Акино, у Италији, био је ученик светог Алберта Великог. Главна тема овог схоластичког мислиоца било је питање односа вере и разума, које је и данас актуелно, како је на симпозијуму нагласио патер Томас Јозеф Вајт. У свом главном делу, „Сума Теологије“ Тома је показао, користећи „пет начина“, да се постојање Бога може спознати разумом. Али разум има границу коју превазилази вера у Откривење.
„"Symposium Thomisticum", започет 2016. године, одржан је ван Беча у Паризу, Порту, Атини, Риму, Кракову и Барселони, увек уз живо учешће стручњака за доминиканца Тому. То је омогућио фонд који је основао даблински кардинал Дезмонд Конел за истраживање дела Томе Аквинског. Један од покретачких снага јесте Фран О'Рурк, емеритус професор философије на Универзитетском колеџу у Даблину.
За наш портал превод са немачког приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
