Архимандрит Тихон (Шевкунов): Несвети, а свети - На Богојављење вода у целом свету постаје света
Једног познатог руског духовника питали су како је током дугих година заточеништва служио Божанствену литургију. Старац је одговорио:
– Многи свештеници знали су текст литургије напамет. Хлеб, иако није био пшенични, могао се наћи. Вино смо морали заменити соком од кљукве. Уместо антиминса са честицама моштију хришћанског мученика, на коме се, по црквеним правилима, служи литургија, узимали бисмо оног међу заточеним свештеницима с најширим раменима. Он би се скинуо до појаса, легао и ми смо на његовим грудима служили литургију. У логору су сви били мученици и исповедници и у свакоме тренутку могли су пострадати за Христа.
– А како сте, оче, освештавали воду за Богојављење? Јер док се литургија служи често, и може се знати напамет, молитве за Богојављење читају се једном годишње, а веома су дуге.
– Није нам ни било потребно да памтимо те молитве. Јер ако се бар на једном месту у васиони у православном храму врши чин великог освећења воде, молитвама Свете цркве, освештава се и “всјех вод јестество” – сва вода у свету постаје богојављенска и света. На тај дан узимали смо воду из било ког извора и она је била непропадљива, благодатна, богојављенска. И као свака богојављенска вода, није се кварила годинама.
Стручњаци за антирелигиозну пропаганду доскора су тврдили да се богојављенска вода не квари годинама због тога што свештеници у њу криомице полажу сребрне полуге, новчиће, крстове. Тим поводом црквене шаљивџије смислиле су овакву загонетку: “Колико јона сребра садржи литар богојављенске воде ако је освећење вршено у рупи на леду избушеној на средини Волге, на месту где ширина реке достиже километар, дубина седам метара, брзина протока пет километара на час, а крст којим је сеоски свештеник освећивао воду, због сиромаштва цркве, начињен од дрвета?
