На Духовски уторак, 25. јуна 2024. године, у Младиковинама код Теслића одржана свечана прослава Духовског уторка, која је и ове године окупила бројне вернике из овог краја.
Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио је Свету архијерејску литургију у храму Покрова Пресвете Богородице.
Заветни дан, који се у овом крају обележава на трећи дан Педесетнице, посебно је значајан за мештане Младиковина. Они сваке године на Духовски уторак доносе у храм симболичне дарове – со, маст, лук, кукуруз и брашно – да би били освештани у чину познатом као свештање 'масала'. Ови дарови имају дубоко симболично значење и представљају повезаност са земљом и благослов за добру жетву.
Митрополита Фотија је са великом радошћу дочекао у порти храма јереј Павле Алексић, надлежни парох, заједно са осталом браћом свештеницима, ђаконима и верним народом.
Током свете литургије, владика Фотије је у својој беседи подсетио присутне на значај празника Педесетнице, истичући да је тај догађај препородио читаву васељену. У својој поруци верницима, митрополит је нагласио важност заједничарења у Чаши спасења, духовног живота и очувања традиције.
Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре, драга децо,
Нека је срећан и благословен данашњи дан, трећи дан Духова, овај велики и дивни празник који је читаву васељену препородио. Свети апостоли су из Јерусалима, благодаћу Духа Светога, отишли на све четири стране света и проповедали Јеванђеље Христово. Они су проповедали Крст и Васкрсење Христово, победу над смрћу и Васкрсење из мртвих. То је суштина њихове проповеди: да је Христос умро за наше грехе, али је васкрсао трећег дана, победио смрт и даровао живот свету, онима који поверују у Њега и живе у заједници са светима у Цркви.
Тако се јеванђелска благодат проширила по читавом свету. Сви су чули за Христа: неки су се покајали и прихватили Његово учење, док други, нажалост, нису, а нарочито они који су били сродници по телу, то јест старозаветни Јудеји. Они су остали верни Мојсијевом закону и нису разумели да је Мојсије писао о Христу и наговештавао долазак Месије, долазак самога Христа. Нису га препознали због нечистоте срца, јер нису били чисти срцем и нису им се откривале Божије тајне.
Ових дана смо говорили о Силаску Светог Духа и о томе које су биле пројаве тог догађаја. Апостоли су почели да говоре многе језике, да чине чудеса, и народ је био задивљен. Данас, Господ Исус Христос говори о лествици Блаженстава и открива зашто смо добили Духа Светога и који је смисао тога. Преко Светих апостола и Светог крштења, ми добијамо благодат Духа Светога да бисмо узрастали у Христу и пењали се на лествици Блаженстава, почевши од прве лествице која је у ствари смирење, затим покајање - плач по Христу који нас води нас ка задобијању врлина као што су кротост, миротворство и чистота срца.
На крају, ако смо све ово претходно усвојили, спремни смо да страдамо за Христа. Христос каже: "Када вас прогоне и руже имена мога ради – радујте се и веселите се." Врлински човек, испуњен благодаћу Божијом и Духа Светога, који је усвојио све лествице блаженстава, достиже духовно савршенство и постаје спреман да носи Крст Христов и да страда за Христа.
Кроз духовни живот, браћо и сестре, ми препорађамо своје биће. Потребно је да што чешће долазимо у цркву, сваке недеље и празника, барем на црвено слово. Треба да се исповедамо код свештеника и да разговарамо о томе шта је исповест. Отворимо своје срце и исповедимо оно што смо богопротивно учинили, да нам Бог опрости и да можемо даље да узрастамо у врлинском животу у Христу. Није довољно да останемо на ономе што нам је дато крштењем; треба да узрастамо како бисмо задобили спасење у Христу.
Будимо христољубиви, богољубиви и добри људи, да живимо благодаћу Духа Светога. Имамо наше земаљске бриге, распети смо, имамо невоље, болести и као народ пролазимо кроз страшна искушења. Носимо крст косовског мученичког народа Светог Цара Лазара и Светог Косова. С друге стране, имамо благослов да имамо Цркву Божију, благодат Духа Светога и Литургију. Имамо Свето причешће, што многи други немају. Нажалост, ми Срби то још увек нисмо довољно разумели, да учествујемо у томе. То је оно што је потребно и што ћу ја, преко свештеника, покушати да приближим људима. Не као наметање, већ као основну потребу.
Вашег оца Павла данас ћемо одликовати чином протонамесника. Пет година је са вама, бори се и ради, био је вредан и у Крки и овде. Ми смо знали да ће се то видети убрзо након што је дошао овде и прихватио ову парохију. Црква награђује такве људе да наставе даље да се труде. Нека сте Богом благословени, сви ви који сте са њим заједно. Да иде ова парохија напред. Знамо да није лако, брдовито је и подвижнички, али зато требају прави трудбеници на Њиви Господњој, и онда резултати долазе.
Нека сте Богом благословени. Желим вам свако добро и да остајете овде, да не буде да сви наши Срби иду у иностранство. Иностранство је мука једна, верујте. Сви људи који иду ради новца тамо, често се разочарају. Новац није све. Важно је унутрашње задовољство, мир, благодат и благослов који осећамо. То је важније.
Разумем и оне људе који оду ради потребе своје породице. Ја сам из породице са петоро деце, и мој отац је морао да иде у Немачку да ради и да нас прехрани. Мајка је била са нама. Питали су га зашто није одвео децу у Немачку, јер би тамо добијао доплатке, скоро још једну плату за нас петоро деце. Одговорио је: "Нећу да их одведем зато што хоћу да остану Срби." Да их је одвео тамо, изгубили бисмо их. Моје три сестре би се удале за Немце, брат би отишао негде исто, и ко зна како би то било. Мој отац је био човек из народа, али је то разумео. Многи људи који оду тамо више неће бити Срби. Жене ће се удати за Немца, мушкарци оженити Немицу и то је завршена прича. А нама је битно да останемо оно што јесмо – светосавски Срби и да живимо на земљи коју нам је Бог дао и коју нам је Бог благословио.
Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао.
У знак захвалности и признања за показану свештеничко-пастирску ревност, митрополит Фотије је одликовао јереја Павла Алексића достојанством протонамесника.
Након свете литургије, у порти храма одржан је трократни опход, у оквиру кога је одслужен парастос борцима из Младиковина који су страдали у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Такође, извршен је обред пољске молитве и благосиљања летине, чиме је молитвено затражен благослов за плодност земље и добру жетву.
Прослава је завршена свечаним ручком у порти храма, где су се окупили сви присутни, уз песму, радост и заједничко дружење.
Овај догађај још једном је показао снагу вере и заједништва мештана Младиковина, који својом преданошћу чувају и негују богату духовну и културну традицију овог краја подно Вучије планине.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
