На данашњи дан упокојио се у Господу историчар Предраг – Пеђа Вукић (1966-2019)
Из архиве нашег информативно-катихетског портала "Ризница", доносимо неколико прилога у спомен на незаборавног проф. Предрага - Пеђу Вукића, а поводом пете годишњице од његовог упокојења:
Проф. Предраг Вукић: Животопис Св. Василија Острошког и манастир Острог у свом историјском трајању
Предавање проф. Предрага Вукића: Живот и дјело Светог Петра Цетињског
Проф. Предраг Вукић: Благовијести у нашем духовном и историјском трајању
Проф. Предраг Вукић: Крвава литија
Проф. Предраг Вукић: Цетињска митрополија у вријеме митрополита Митрофана Бана
* * *
Историчар и дугогодишњи сарадник Радио-Светигоре Предраг Пеђа Вукић (1966-2019), упокојио се у Господу на данашњи дан, 24. јула, 2019. године у манастиру Острог. Сахрањен је на празник Иконе Богородице Тројеручице, гдје је по сопственој жељи а са благословом Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког г. Амфилохија и сахрањен. Заупокојену Литургију и опијело служио је Митрополит Амфилохије који је казао да је професор Предраг остао вјеран Христу Богу ходећи, још овдје на земљи, Њиме као путем који води у живот вјечни и све што је радио подређивао је тој и таквој вјери: „Слушао је Христову ријеч, вјеровао у Њега и у Онога који Га је послао, зато задобија вјечни живот у Богу – живот вјечнога и непролазнога Царства Божијега.”
Предраг Вукић, један од најбољих познавалаца архивске грађе Црне Горе, рођен је на Цетињу 9. јуна 1966. године, гдје је завршио основну и средњу школу. Филозофски факултет, одсјек историја, у Београду уписао је 1985. а завршио у јесен 1989. године.
На Цетињу је живио, радио и стварао до свог упокојења. У Државном архиву Црне Горе радио је од априла 1990. године као стално запослен.
Сарадник је Радио Светигоре од самог оснивања. Аутор је више емисија: „Историја Цркве у Црној Гори“, „Свети Петар Цетињски и његово доба“, „Кроз старе списе“, Успомене Серафима Кашића“, „О Светом Јовану Владимиру“, „Цетињски манастир кроз исторују“….
Стручна јавност ће га памтити по књигама са историјском тематиком: „Српство у Црној Гори“ „Љетописи основних школа у Књажевини Црној Гори”, „Храм Светог апостола Матеја на Вилусима”, „Миграциона струјања из Голије крајем 19. и почетком 20. вијека” i и другима. Приредио је књиге „Успомене архимандрита острошког Серафима Кашића”.
Аутор је и књига „Митрополија црногорско-приморска на распећу историје”, „Политика као врело народног духа“, „Из главе цијела народа”, „Библиографија радова Државног архива“; приређивач је заборављеног рукописа ,,Митрополит Митрофан Бан” и „Животопис Светог Петра Цетињског”. Предраг Вукић аутор је књига поезије: „Чекајући Христа” „Глас моје душе”, „Господе, у срцу те носим”, „Пјевајмо Господу”.
* * *
Светопочивши митрополит Амфилохије на заупокојеној Литургији у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, поводом упокојења Предрага - Пеђе Вукића, 25. јула 2019. године
„Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја – Овим ријечима испраћамо оне који из овог пролазног свијета одлазе на вјечни пут, Божији пут, пут којим иде свако створење, пут који је наш брат Предраг Пеђа изабрао и раније. Изабрао је као мјеру свога живота и у времену и у вјечности Онога који је пут, истина и живот, Христа Бога нашега. Предраг је међу разним путљагама, путељцима и распућима којима многи од нас ходимо по овој земљи, изабрао једини, истински и прави пут. Вјери у Христа Бога и у вјечно Царство небеско научила га је његова мајка, а историјској науци га је научио његов отац. Историја којом се он бавио није била мртва историја, него живот. Његова историја и бављење историјом и живих и животворних моштију Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, темељена је не на разарању светиња Божијих и ловћенске светиње, него на оном светом храму Светог Петра Цетињског и на моштима и на мудрости Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Зато је Бог, али и сам Пеђа одабрао да овдје, код моштију Светог Василија, почива његово тијело и да овдје чека трубе судњег дана. Овдје у острошку светињу Пеђа је долазио по благослову свог Митрополита да проучава архив Светог Василија Острошког. Био је вјеран Светом Петру Цетињском и његовом живоносном дјелу и његовом схватању историје и историје свога народа, вјеран Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, вјеран Василију Острошком. На тој вјерности и на том поштовању према њима, он је темељио своје схватање историје, и своје личне, али и историје свога народа. Зато је остао вјеран до краја свога живота и своме српском народу, како је стално говорио, да је то народ коме он припада.“
* * *
Мр Смиља Влаовић: Проф. Предраг - човјек дјетиње и рањене душе
Потоњи Мохиканац, наш почивши Профа је био човјек дјетиње и рањене душе којег су бољеле ране васколиког његовог љубљеног српског рода. Често је говорио да његова плућа не могу да поднесу толику неправду и многе његове реченице су се обистиниле након његове кончине. У дому Св. Оца Василија је и нашао крај свог овоземног живота и отишао у Небеску Отаџбину, а током живота је само у светом Острогу налазио предах својој души и успијевао да мало ради, пише, јер га је цетињска средина вишеструко исцрпљивала и растуживала, тако да није случајност што га је Господ баш у Острогу позвао к Себи, гдје је и сахрањен и гдје ће ако Бог да дочекати свеопште Васкрсење. (Извод из интервјуа за "Православни мисионар", бр. 389. Разговор у целости можете прочитати ОВДЕ)
ВЕЧАН ТИ СПОМЕН, ДОСТОЈАН БЛАЖЕНСТВА И ВЕЧНОГ СПОМЕНА, ДРАГИ НАШ БРАТЕ ПРЕДРАЖЕ!
