Манастир је на списку светског културног наслеђа
Некад највећи манастир на Блиском истоку, манастир светог Илариона на југу Појаса Газе, данас се сматра угроженим местом светског културног наслеђа. Ово је наведено на заседању Одбора организације УН за културу, Унеска, у Њу Делхију. Одлука о његовој заштити донета је по хитном поступку на годишњем заседању Унеска, а с обзиром на његову угроженост ратом у Гази.
195 држава чланица сложило се да ће помоћи у заштити локалитета и апелују на све да се уздрже од предузимања корака који би могли директно или индиректно угрозити светињу, саопштио је Унеско. Остаци манастира св .Илариона, који се такође назива "Тел Ум-ел-Амр,(Tell Umm-el-Amr) откривени су 1997. током грађевинских радова јужно од града Газе. Пронађени су остаци три узастопне цркве, подизане у периоду од више од 400 година око гроба Светог Илариона из Газе. Величина и садржаји крипте су без поређења на Леванту. Откривени су мозаик и мермерни подови и четири крстионице.
Комплекс, који датира од 4. до 9. века, простире се на површини од 14.500 квадратних метара. Подељен је на богослужбени део на југу, који је био предвиђен за верске прославе, и поклонички део на северу, који обухвата гостопримницу и некада загревано купатило од 1.000 квадратних метара.
У јануару су стручњаци задужени за ископавања у име „EBAF, „Француске библијске и археолошке школе Јерусалима“ коју су основали доминиканци, упозорили на оштећења на локалитету у Гази. Угрожени су резултати 28 година истраживања.
Раскрсница најважнијих трговачких путева
Манастир св. Илариона се налазио на важној раскрсници најважнијих трговачких путева у 5. и 6. веку. Према речима одговорног француског археолога Ренеа Елтера, уређење и проширење локалитета указују на снажан пораст крштења и хришћанског верског туризма.
Са арапском инвазијом у 7. веку, руте су постале несигурне и место је изгубило на значају. Поврх тога, земљотрес делимично уништава објекат. Према Елтеру, налази новчића из исламског времена указују на то да су делове комплекса користили муслимани. Гробни налази такође указују на то да су хришћани и муслимани морали да живе заједно неко време. Каснији становници овог краја користили су камење из манастирског комплекса као грађевински материјал.
Светац по коме је манастир назван, Иларион из Газе сматра се оснивачем пустињског монаштва у Сирији и Палестини. По предању, блажени Јероним, који је написао Иларионово житије 392. године, рођен је у Тавати код Газе 291. године. Школовао се у Александрији, крстио се и живео као пустињак прво у Египту, а затим у пустињи близу данашње луке Газе. Ту је за његовог живота подигнуто монашко насеље.
Године 360. св. Иларион је побегао од прогона под царом Јулијаном Отпадником. Преко Египта, Сицилије и Далмације дошао је на Кипар, где је се и упокојио 371. године. Један његов ученик је тело његово вратио у монашко насеље у Гази. За време крсташких ратова, каже се да су његови остаци донети у јужну француску општину Дуравел. Овде је Иларион био поштован као човек Божји и чудотворац. После његове смрти, ова његова слава се брзо проширила на друге хришћанске области.
За наш портал превод са немачког приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
