Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је на празник Сабора светог архангела Гаврила, свету архијерејску Литургију у Манастиру Драгаљевац који овај дан прославља као своју манастирску славу.
Сестринство манастира Светих Архангела, предвођено високопреподобном мати Теодором потрудило се да све буде свечано како то и доликује, те су заједно са својим духовником протом ставрофором Лазом Стјепановићем и мноштвом вјерног народа дочекли свог духовног оца и првојереја наше епархије чији долазак у порту храма су огласила највећа и најсвечанија звона. Велики број вјерника, не само из Драгаљевца, него и из Брчког и Бијељине данас је дошао на свету Литургију.
Његовом Високопреосвештенсву митрополиту Фотију данас су саслуживали: протојереј Срђан Васиљевић, парох горњозабрђски; протонамјесник Кристијан Ђокић, парох ражљевачки; јереј Бојан Крстановић, парох мртвички; јереј Младен Јовић, парох даздаревачко-тријешнички те протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон.
Свим вјерницима митрополит Фотије се обратио пригодном бесједом коју вам преносимо у цјелости:
Часни оци, Високопреподобна мати Игуманијо, уважена господо, драга браћо и сестре, радујем се, благодарим Богу и Светом Архангелу Гаврилу што сам могао као епископ, сада као митрополит, да дођем да служим данас на овој слави овде у нашем дивном манастиру у Драгаљевцу. Благословен дан, благословено време, време када треба да размишљамо о смислу свога живота, о смислу свога подвига хришћанскога, људскога, свештеничког и ко друге службе обавља, како ћемо изаћи пред Господа, на суд Божији. На суду Божијем, браћо и сестре, смо свакога дана, свакога часа, све оно што радимо, све оно што чинимо, све оно што мислимо, све остаје записано на неким невидљивим тракама промисла Божијега. Кажу да овде, у атмосфери постоји такозвани озон, озонска трака која све живо сакупља и бележи. Тако постоје многе друге духовне траке, божанске, које постоје ту са нама и све оно што смо ми рекли и помислили и учинили, ту је то све записано и то ће све бити на суду Божијем ако буде требало, достављено и биће сведочанство против нас или за нас. Зашто то говорим сад, зато што када празнујемо све Ангеле и Архангеле, поготово ми монаси, јер је смисао монашког живота да се уподобљавамо ангелском начину живота колико је то могуће у људској природи да одражава ангелску природу. Висок је критеријум постављен, треба да будемо анђели у телу, а тело је слабо, тело нас земљи вуче. То су достизали велики подвижници, угодници Божији, пророци у Староме Завету, Свети Јован Крститељ који је био последњи пророк Старог Завета и први пророк Новог Завета и многи други људи који су се успели високо на духовним лествицама, Свети Јован Лествичник, Свети Никодим Светогорац и многи други светитељи.
Желим да честитам мати Игуманији данашњу славу. Они се овде јуначки боре, нема много сестара али се јуначки боре да чувају ову светињу. Такође, са духовником оцем Лазом, који је ту дуго година и брине се о овом народу, народу овог краја, да буду православни, да буду људи вере, да буду честити и добри домаћини, све оно што је веома важно. Данас празнујемо Сабор Светог Архангела Гаврила. То је један дивни празник који је настао у деветом, десетом веку када се Свети Архангел Гаврило јавио у једној Светогорској келији, скромној келији где је један монах, испосник живео и на плочи у том манастиру он је написао химну како прослављају Свети Анђели Пресвету Богородицу на небесима. Такозвану Достојно јест јако воистину, ону песму који певамо током читаве године у част Пресвете Богородице. Тако да је то, можемо рећи, небоземна химна, да је певају Ангели на небесима, а и ми људи на земљи. Од тада је установљен овај празник, посебно поштовање Архангела Гаврила и осталих сила небеских и успомена на јављање Светог Архангела Гаврила у Староме и Новом Завету. Он се јављао много пута пророку Мојсију у Староме Завету, помогао му је да пише књигу свога откровења, то јест књигу Постања. Такође, јављао се Светом пророку Данилу у Староме Завету откривајући му тајне преко тих седмина такозваних, тајну времена и простора, тајну историје, тајну доласка Христовога, првога доласка оваплоћења Спаситеља, али и тајну другог доласка Христовога и страшнога Суда над светом, суда праведнога Божијег, другог доласка општег Васкрсења из мртвих. То је све откривао Свети Архангел Гаврило старозаветник, пророцима. Такође, Свети Гаврило се јавио и родитељима Свете, Пресвете Богородице, Јоакиму и Ани, и благовестио им да ће они зачети једну кћерку која ће бити благословена више од свих жена на овоме свету, и да ће се удостојити да буде мајка самога Спаситеља света Господа нашег, Исуса Христа. Свети Архангел Гаврило се, такође, јављао у току новозаветне драме поготово Гетсиманском врту крепећи Господа пре самога страдања. С друге стране, многи Оци и тумачи кажу да је Свети Архангел Гаврило онај Бели анђео који је женама мироносицама благовестио Васкрсење Христово, који имамо сликан у манастру Милешеви. Ми га зовемо Бели анђео, а да је то у ствари Свети Архангел Гаврило. Тако, на много места, на много начина, у многим житијама које читамо, види се да се Свети Архангел Гаврило јављао, и он је доноситељ и открива тајне Божије, тајне промисла Божијег, оно што људима обичним, многима нама није доступно и не знамо Свети Архангел је откривао ради добра Цркве, ради спасења нашег. То је овај дивни празник који празнује ова Света обитељ, а све да би се у ствари продубљавали том монашком етосу, али у ствари угледајући се на Ангеле, а не на људе. Монаси треба да теже монашком идеалу, кроз уподобљавање ангелској служби а људи треба да се уподобљавају хришћанском идеалу угледањем на монахе. Дакле, ту постоји једна степеност у повезивању која нас приводи Богу. У сваком случају мати Игуманија ја Вам честитам данас славу и честитам што се борите, чувате светињу овде, сабира се наш народ око своје светиње хвала Богу. Има духовних плодова, има људи да се крсте, долазе на исповест, на света богослужења, долазе на свето Причешће, то је уствари пуна црква, то је литургијско живљење нашег народа кроз свето Причешће и друге свете тајне. То су на првом месту мисије наших манастира. Манстири су свакодневно место молтиве. У манастирима непрестано гори једно кандило вере, кандило молитве и то је битно. У парохијама такође, али не буде толико често литургија и не може сваки дан да се служи, док у манастирима где има више монаха може сваки дан да се служи света Литургија.
Нека сте Богом благословени и да будемо прави људи у ова наша времена, како је говорио и наш свети Патријарх Павле. Препознатљив по добру, по врлини, по хришћанском етосу. Да будемо светосавци нашег доба, да наша деца поготово се уче светосављу и да их заштитимо од тих суноврата који се нуде. Нажалост и у школе се већ пробило учење, не можемо назвати ни философија него једна зла наука такозваног Содома и Гомора. То је већ ушло у просветне институције и чак до обданишта са малом децом, али са друге стране они који су надлежни за те ствари некако не види се да им то смета и да треба да се боре против тога, као што се Црква бори и ми сви, али о томе ћемо други пут.
Желим и да се захвалим свим ктиторима и приложницима овога манстира да се он и даље изграђује и дорађује, украшава. Имамо проблем са влагом која је почела овде у цркви, па да зидове мало заштитимо и фреске, има увек у манастиру шта да се ради и посла. Свако ко ће да помогне благословена је помоћ и Бог ће сваком узвратити.
Живели и Бог вас благословио и свако вам добро даровао.
Након бесједе митрополита Фотија, извршен је опход око светог храма са крстом, литијама и иконама и учињен је и помен преминулим свештеницима који су сахрањени поред храма, а затим освештани славски дарови и сломљен славским колач.
У наставку је припремљена трпеза љубави за све присутне.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
