Пољска аутокефална православна црква прославила је 5. јула 2024. овогодишњи празник „Пјатјенка” на Светој Грабарки. Ове године Пољска црква обележава и стогодишњицу своје аутокефалности, преноси сајт Пољске аутокефалне православне цркве.
У богослужбеном предању Пољске аутокефалне православне цркве постоје неке локалне традиције које се не налазе у другим помесним православним Црквама. Један од примера је празник Пјатјенка, који је празник сажаљења Пресвете Богородице страдањима Господњим на Крсту. У народној традицији овај празник се назива Десети петак, а од „десјатој пјатници” потиче и најпопуларнији назив за ову славу, Пјатјенка“. Ово прослављање Пресвете Богородице некада се звала Госпојина, током које је обележена улога Мајке Божије у делу људског спасења и њеног бола и патње за време страдања њеног Сина.
Овај празник се посебно светкује на Светој гори Грабарки, месту од посебног значаја за православне у Пољској. Света Гора Грабарка је постала срце Пољске аутокефалне православне цркве и уједињује вернике из целе Пољске. Ове године Пјатјенка је прослављена 5. јула. Уочи празника савршено је свеноћно бденије током којег су се чуле песме посвећене Богородици. У 21.00 час свештенство је прочитало акатист Пресветој Богородици, а на дан празника, после водоосвећења, служена је Света Литургија којом је началствовао игуман манастира Јаблечна архимандрит Пјотр (Давиџук) . У свом обраћању архимандрит је истакао улогу Богородице у делу људског спасења и у православној побожности.
„Овај празник је очуван у литургијској пракси наше Цркве на само неколико места у Пољској, али сведочи о томе да имамо своје локалне традиције и обичаје настале у тешкој историји. То такође показује да смо на нашим просторима изградили богослужбено предање које је за нас јединствено. Управо због ове лепог и изразитог православног предања заслужили смо, пре сто година, да Црква буде призната као аутокефална, независна, чиме се исказало поштовање залагањима наших предака у очувању и неговању православне вере на овим просторима“, наводи се на сајту Пољске аутокефалне православне цркве.
„Са љубљеним учеником, Мaти Дјева, стојећи крај Крста и не могавши да погледа Сина свога како виси на Крсту, углас повика: Како страдаш, Ти који по природи не можеш да доживиш страдање? Хвалим Твоју неизрециву доброту, Сине мој, која превазилази сваки разум!” (Тропар, глас 6)
За наш портал превод са енглеског приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com