У цркви Рођења Пресвете Богородице на цетињском Ћипуру данас је служен парастос господару Зете Ивану Црнојевићу.
Чинодејствовало је свештенство Архијерејског намјесништва цетињског и свештеномонаштво Цетињског манастира.
Протојереј Душан Биговић, старјешина Влашке цркве и професор Богословије Светог Петра Цетињског рекао је у бесједи након парастоса да се у нашем народу већ пуних пет и по вјекова с кољена на кољено преносе, препричавају и задржавају у памћењу личност, дјело и вријеме господара Ивана Црнојевића.
„У историји, традицији, култур, поезији, умјетности, називима мјеста и у свим областима живота црногорског народа Иван Црнојевић заузима изузетно мјесто. Иако је владао не тако великом територијом и у тешким приликама, његова борба и визионарски потези учинили су да му дјело траје кроз вјекове. Од господара Ивана брига о народу и брига о очувању свете вјере православне тако су преплетене да је повезао у небеску хармонију и запојио Духом Божјим све народне установе у једну органску цјелину. Овдје на Цетињу подигао је двор и манастир и пренио сједиште митрополита и тако основао Цетиње, историјску и садашњу пријестоницу Црне Горе“, казао је он.
О каквој се личности ради, додао је он, видимо и по томе што је за вријеме одласка из Црне Горе и боравка у Италији схватио колико је свијет јефтин, а Бог скуп и како се моли Мајци Божијој да га поврати у земљу отачаства свога и завјетује да сазида храм у славу и хвалу Госпође Матере Божије и у име рождества њеног.
„Колико је бринуо о Цркви Божјој видимо и по томе што у повељи коју је објавио 1485. године заповиједа да се у манастиру вазда држи општежитије, без обзира на приходе и да нико не смије ништа стицати и у своју келију држати. Познато је да је Иван Црнојевић посебну пажњу поклањао развоју просветне дјелатности, нарочито преписивању богослужбених књига и тако стварао повољну климу да се у вријеме његовог сина Ђурђа баш на овом мјесту штампа Октоих и друге свештене књиге. Да бисмо се и ми лакше одржали потребно је сјећати се истински великих људи какав је био Иван Црнојевић. Слава Богу да се данас, након 534 године од његовог упокојења окуписмо и Богу помолисмо за покој његове душе на темељима храма који је он и основао“, казао је протојереј Душан Биговић.
