Зашто је апостолско прејемство толико важно?
Недавно је Црква прославила Силазак Светог Духа на апостоле, а ових дана празник Светих апостола Петра и Павла – Петровдан. Управо ово је повод да се подсетимо шта значи апостолско прејемство и зашто је оно толико важно за Цркву.
Постоји света црквена јерархија: Дух Свети је сишао на апостоле Христове, апостоли су рукоположили прве епископе, који су са своје стране рукополагали друге – и тако до данас, кроз законско канонско рукоположење у Тајни Свештенства протеже се непрекинута нит благодати Духа Светога.
Апостолско прејемство је видљива слика Божје љубави и нераскидиве везе са Господом. Да, Христос се вазнео после свога Васкрсења, али нас није оставио потпуно саме, јер нам је дао своју Свету Цркву. Само од нас зависи да ли ћемо прихватити овај дар или га одбити.
Међутим, последњих година од нас се тражи да се одрекнемо овог дара и сјединимо се са заједницама које немају апостолско прејемство.
Када секуларно друштво не разуме шта значи благодат Светог Духа и како се преноси, то можемо и разумети. Међутим, много је горе када људи који се праве да су чланови Цркве ово не разумеју. Колико год утицајан био овај или онај архијереј, ма колико замишљао да је моћан, он није у стању да надокнади недостатак благодати Духа Светога, која се, дакле, даје у Тајни Свештенства, једноставним постављењем. Ако је нит апостолског прејемства прекинута, оно се не може васпоставити пуким благоизвољењем неког архиjереjа. Наиме, потребно је његово искрено покајање и, ако нема препрека од стране свештених канона, неопходно је обавити законску Тајну Свештенства.
Негирати ово је знак дубоке световности, пре телесног него духовног размишљања. Апостол каже: „Што човек посеје оно ће и пожњети. Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети трулеж, а ко сеје у дух, од Духа ће пожњети живот вјечни“ (Гал 6,7- 8). Сада је на свима избор: вечни живот или пропадање.
Ако се добровољно одрекнемо апостолског прејемства, Црква, наравно, неће пропасти, ми сами ћемо пропасти, ми ћемо пожњети трулеж, по речима Писма, јер ћемо престати да будемо Црква, пошто је спасење могуће само у Њој.
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),
управник послова УПЦ
Забележила Наталија Горошкова
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.org
