Испод обронака Ловћена, на 800 метара надморске висине у будванском селу Побори налази се манастир посвећен Пресветој Тројици. По предању, ктитор манастира је велики војвода Никола Стањевић 1337. године, један од блиских људи цара Душана. На оближњем узвишењу са којег се пружа поглед на Румију дјед Ивана Црнојевића, Ђурађ Ђурашевић Црнојевић саградио је утврђење са црквом посвећеном Светом Ђорђу. Године 1499. када је Зета пала у османске руке, граница између Млетачке републике, која је држала Јадран, и Османског царства је ишла подловћенским падинама.
Након турских упада у Цетиње 1714. године, владика Данило прелази у Стањевиће. По повратку из Русије саградио је храм који је посветио Светој Тројици, а некадашњи дворац Црнојевића је обновио и претворио у манастирски конак 1724. године. Послије његовог повратка на Цетиње извјестан број монаха остаје у Стањевићима. Године 1870. у манастиру је отворена свештеничка школа коју је похађао Свети Петар Цетињски. Манастир је једно вријеме био резиденција цетињских митрополита, тако овдје, Петар Цетињски пише први писани закон Старе Црне Горе и брда, недуго након битке на Мартинићима 1796. године. У Стањевићима је боравио и Његош, те на овом мјесту настаје и Луча микрокозма.
У 19. вијеку, тачније, 1839. године, Стањевићи су уступљени Аустрији и постају граница Аустрије и Црне Горе. Тада почиње уништавање манастира, да би крајем 20. вијека цјелокупан комплекс Завод за заштиту историјско-културних добара окарактерисао као “најљепша рушевина” Црне Горе.
Године 1994. благословом блаженопочившег митрополита Амфилохија започета је обнова и рестаурација цркве и манастирског комплекса коју је водио тадашњи настојатељ, игуман Димитрије Благојевић, а након његовог упокојења, рад наставља садашњи настојатељ, архимандрит Јефрем Дабановић. Свечано освећење је уприличено 2018. године, а сада под сводом манастира налази завјештана лична библиотека и архив блаженопочившег митрополита Амфилохија, као и предмети и списи из приватног живота.
Занимљива је чињеница да је старе царске двери осликао познати иконописац и монах Максим Тујковић, а да је исти човјек иконописао и царске двери у цркви Светих Архангела Михаила и Гаврила на Башчаршији, док је игуман Димитрије Благојевић такође рођени Сарајлија.
Свјетлана Самарџија
Извор: Is24.rs
