Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас 6. јула, уочи празника Рођења Светог Јована Крститеља, вечерње богослужење у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Горњим Брчелима, уз саслужење јеромонаха Никона (Кокотовића), Николаја (Башановића), јереја Крста Пламенца.
По завршетку богослужења, Митрополит Јоаникије је досадашњу настојатељицу ове свете обитељи монахињу Георгију (Остојић) рукопроизвео у чин игуманије.
Говорећи о сјутрашњем празнику, Ивањдану, Високопреосвећени Митрополит је казао да је живот Светога Јована Крститеља од самог почетка био везан за живот Господа нашега Исуса Христа, те да је он цијелим својим животом, од свог рођења, шест мјесеци прије Христа, вршио службу Претече Господњег, због чега има, између осталих, епитет Претеча Господњи. Ишао је пред лицем Христовим да му приправи пут, да би Господ Исус Христос лакше дошао до сваке душе жедне и гладне спасења и вјечнога живота.
„Живот Светога Јована Крститеља је толико узоран, да сваки хришћанин треба да се на њега угледа, да за њим иде, служећи Господу у све дане живота свога, трудећи се да угоди Господу, да се с Њиме сједини, да од Њега добије Божију благодат и дарове Светога Духа. Да се сједини са Његовим вјечним Царством“, бесједио је Владика.
Подсјетивши да је послије свога дугогодишњега живота у пустињи, прије него што је Христос изашао на своју проповјед и крштења Христовога, Свети Јован Крститељ проповједао народу Божијем, позивајући га на покајање: Покајте се јер се приближило Царство небеско, Владика је то упоредио са једном сликом из нашег живота. Наиме, када човјек у својој лењости и немару запусти себе и своју кућу, а чује да му долази драги, угледни гост, велики пријатељ, он се труди да се среди и кућу очисти, да све припреми како би свога госта дочекао што боље и радосније.
„Дакле и у таквим животним ситуацијама, ми предузимамо много тога, а камоли када долази Спаситељ свијета и то долази свакоме од нас, желећи да се настани у души, срцу свакога од нас, јер је то право и једино мјесто за Његово обитавање. Бог, кога небо и небо над небесима не могу обухватити, умањује се и смирава, силази до наших немоћи. Умањује се и временски и просторно, ако тако можемо рећи, да се настани у маленом људском срцу, чинећи га, уколико се настани у срцу човјечијем, пространијим од неба, проширујући тако човјекове могућности и показујући које су могућности благодати које је Господ припремио онима који га љубе“, казао је Архиепископ цетињски.
Таквим путем, ми хришћани идемо у овоме свијету за Господом, припремајући се за Његово вјечно Царство, које је већ ту, али, нагласио је Владика, треба и да се удостојимо, да очистимо своје душе, срца, да бисмо постали становници, грађани Царства небескога, Његови истински причасници.
„И због тога монаси и монахиње иду уским и тијесним путем за Христом, испуњавајући Његове заповијести. И због тога се удружујемо у монашка општежића, да бисмо једни друге подстицали на врлину, а не да би једни друге раслабљивали. Када видимо да неко има тешкоћа, онај ко је јачи да прискочи и помогне“, нагласио је Владика, додавши да све те дужности углавном падају на првог, на старјешину манастира.
Даље је указао на више аспеката старијешинске дужности, јер сваки старјешина мора да се труди и око спасења своје душе, да је не запусти због многих обавеза, да се не умори и не клоне духом, али исто тако мора да води рачуна и о онима који су му од Бога повјерени, што захтјева много мудрости. По његовим ријечима бити старјешина не значи само угађати ближњима, него и опомињати, трпети, носити њихове слабости, а све то кад се чини са љубављу онда се и прихвата. Поред духовних ствари, старјешина води рачуна и о светињи, њеном украшавању, црквеним здањима, имањима… Да би то могао да носи, треба му много Божије благодати и милости, која неће изостати уколико се он моли истрајно и уколико духовно не посустаје и не ослања се на себе, своје дарове, способности, памет, него, како је казао, на милост и љубав Божију која ће да притекне свима онима који се смиравају и полажу наду на Бога, а с друге стране улажу све своје способности да учине добро.
„Ево, браћо и сестре, у навечерје овог великог празника, гледајући на досадашње трудове мати Георгије, која је до сада била настојатељица овога светога манастира и дивно води ово благословено сестринство, дочекује овдје народ, госте, вјернике који долазе у ову светињу на молитву, ми смо одлучили да је произведемо за игуманију јер је све предуслове испунила за тај узвишени чин. Да се сви заједно помолимо да је Господ укријепи својом благодаћу и милошћу, својом добротом и љубављу, а посебно да јој да трпљења и снаге да носи ово тешко бреме које ће Господ, уколико она буде убудуће ревновала као до сада, учинити лаким. Јер је Господ рекао да је јарам Његов благ и бреме је Његово лако. Нека да Господ свакога добра, сваке милости, благодати, да умножи сва добра у овој светој обитељи, нашу мати игуманију Георгију да укријепи на добра дјела, и ради њеног спасења и ради спасења њеног благословеног сестринства. Амин, Боже дај и на многа и блага љета!“, казао је на крају Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
