Type Here to Get Search Results !

Митрополит Јоаникије на Ивањдан богослужио у Котору: Данас је дан велике радости!

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, јутрос, на празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан, 7. јула, служио је Свету архијерејску литургију у которској Цркви Св. Николе у Старом граду. Саслуживало му је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије сремске у молитвеном присуству вјерног народа.


У архипастирској проповиједи Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да ниједно рођење у Светом писму, осим Христовога рођење, није тако детаљно описано као рођење Светог Јована Крститеља.

„И не само то, него је оно у непосредној, директној вези са рођењем Христовим. Као што је служба Светога Јована Крститеља била узвишена, он је ишао пред лицем Господњим у духу и сили Илијиној, тако је и његово рођење било знаменито – рођен од више деценија бездјетних и престарјелих родитеља. И само по томе, па видимо да је његово рођење било по нарочитом дејству и по промислу и вољи Божијој, да Господ укријепи природу престарјелих и до тада бездјетних родитеља, да добију мушко чедо“;  бесједио је владика Јоаникије.

Архангел Гаврило јавио се у храму Јерусалимском, у току службе, оцу Светога Јована Крститеља, Светоме Захарији, који је такође био пророк, првосвештеник јеврејског народа, и благовјестио му ту радосну вијест да ће добити сина. Захарија не повјерова одмах ријечима вјесника Божјег, али му је Господ преко анђела дао знак о истинитости поруке која је дошла са неба и он је од тог часа занијемио и остао нијем све до осмог дана по рођењу Јовановом, када се дјетету давало име. И умјесто по обичају да се дјетету да име оца његова – Захарија, мати његова Света Јелисавета рече: Не, него да се зове Јован; име Јован значи Божија благодат, Божије благовољење, Божија милост, доброта… И Свети пророк Захарија на дашчици потврди и написа: Јован му је име. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога.

„Међутим, то разрешење немила Светога пророка Захарије, Свети оци тумаче на следећи начин. До тада је човјек био свезан и отуђен од Бога, свезан у својим гријесима и практично није могао принијети праву, истинску хвалу Богу. Било је појединих људи, појединих Светих Божијих угодника, као што је Свети пророк Мојсије, Свети пророк Илија и остали пророци, али укупно људи су живјели у сјенци и у тами смрти, а рођење Светога Јована Крститеља најављивало је ново вријеме, нову благодат. Оно је указивало на Христово рођење“, поучио је сабране Митрополит.

Свети Јован Крститељ испунио се Духа Светога још у утроби матере своје, што, како је нагласио Владика, видимо по ономе чудесноме догађају приликом сусрета Пресвете Богородице, која је тек била примила благовијест о рођењу Спаситеља свијета и носила Га у својој дјевичанској утроби, са својом сродницом Светом Јелисаветом, која је већ била трудна шест мјесеци. Приликом тог чудеснога сусрета, заигра дијете у утроби Свете Јелисавете и прослављаше Спаситеља свијета који се оваплотио у утроби Пресвете Дјеве Богородице. И тада Јелисавета пјевајући и славећи Бога рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Господа мога мени? 

„То је прво прослављање Пресвете Богородице од људи, из људских уста, она је назвала Мајком Божијом. Свети оци тумаче да је заправо Свети Јован позајмио уста своје мајке и кроз њена уста прославио Сина Божијега, Спаситеља свијета. Испунио се Духа Светога по Светом писму, како се каже, још у утроби матере своје. Тиме га је Господ назначио да иде пред лицем Христовим“, казао је Владика, подсјетивши  да је Свети Јован проживио у пустињи као анђео Господњи, достигао анђелски начин живота, хранећи се плодовима биља, али више Божјом благодаћу, љубављу, истином, правдом и Божијом милошћу. Тако је живио у пустињи, све док се није испунио благодати Духа Светога и постао сасуд Божије истине, правде и љубави и изишао на проповјед Јеванђеља, да устроји пут Господу Исусу Христу, да устроји пут према свакој души гладној и жедној Бога живога.

Свети Јован Крститељ своју проповјед почео је позивом на покајање: Покајте се јер се приближи Царство небеско! Говорио је о доласку Христовом, о Спаситељу, Искупитељу, о Јагњету Божијем које иде на заклање.

„Да крв своју пролије за отпуштење гријехова људских, за обновљење људске природе, да прими живоносну смрт на крсту и да је побиједи својом смрћу, као што пјевамо: Смрћу смрт побједи. О Христовој смрти говори Свети Јован Крститељ, на њу указује када говори: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета! То је Јагње које иде на заклање. Али ће оно својом живоносном крвљу, обновити нашу природу и побједити смрт, јавити се као Спаситељ свијета својим васкрсењем и својим васкрсењем учинити нас заједничарима Његовог васкрсења“, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

По његовим ријечима то је била служба Светога Јована Крститеља који је ишао у духу и сили Илијиној, са оном благодаћу с којом је Свети пророк Илија чинио премнога чудеса. Иако Свети Јован Крститељ није чинио видљива чудеса као Свети пророк Илија, он је чинио већа и значајнија чуда јер је препорађао људске душе својим ријечима, својим примјером, појавом:

„А шта има веће него обратити људску душу која лежи у сјенци, у тами смрти, гријеха. Извијести је на свјетлост дана и новога живота и привести је Христу. Дакле, Свети Јован Крститељ иако није учинио ниједно видљиво чудо, учинио је премного невидљивих чудеса, која се стално догађају у нашим животима. Данас је дан велике радости, великога празника. Данас је дан који указује на домострој спасења који је Господ Исус Христос извршио када нам је послао Светога Јована Крститеља који ће нас, цијело човјечанство, припремити за долазак Христов и спремити наше душе и наша срца да примимо Спаситеља свијета.“

Свети Јован Крститељ проповједао је Јеванђеље Господње и многи су мислили да је он Христос, али он је говорио да није достојан одријешти ремена на обући Спаситеља свијета.

„Био је Његов претеча и по своме светоме животу и по својој проповједи, и по својој мученичкој смрти и по силаску у ад. Такве су размјере овога великога празника, таква је била служба Светога Јована Крститеља, коју је Господ установио ради нас људи и ради нашега спасења. Јер нам је требао посредник, да нас приведе Христу Господу, а већега и бољега и увјерљивијега посредника нашега према Христу, нема од  Светога Јована Крститеља. Нека Господ, који је Светога Јована Крститеља облагодатио, осветио, укријепио, оснажио и који нам га је послао да нас изведе на прави, истинити Божији пут и нас изведе на Божији пут, пут живота, правде, истине, пут који води према Царству небескоме, у Христово наручје, и сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин“, казао је на крају свог архипастирског слова Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, честитајући празник сабраном вјерном народу.

По отпусту, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца одликовао др Дина и Марију Пањако из Котора за испуњење Божије заповијести: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, што су потврдили рађањем и одгајањем шесторо дјеце, благодарећи Богу и Његовим даровима.


Извор: Митрополија црногорско-приморска