Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, у понедељак 15. јула 2024. године, свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној данашњем празнику у селу Кошутићи код Андријевице.
Саслуживали су: протојереј-ставрофор Боро Врховац, архијерејски намјесник берански, протојереј Рајко Рајковић из Ћуприје, јереј Миленко Ралевић, парох трепачко-шекуларски, архиђакон Јаков Нинковић, ђакон Радуле Живаљевић из Митрополије црногорско-приморске.
Бесједио је Преосвећени Епископ Методије, рекавши да народ цркву која се гради у Кошутићима, назива манастиром јер, како се налази испод стијене, подсјећа на велике наше светиње: Куманицу, Острог, Црну ријеку, Студеницу, које су смјештене испод литица и орловских гнијезда.
„Призивају нас на духовне висине да се као орлови винемо тамо гдје нас Господ призива, а то је на један виши ниво и смисао живота и живљења. Данашњи празник Пресвете Богородице Која је нешто најљепше што је земља могла подарити Небу и Богу, а кад је Христос по предвјечном плану Божјем и домостроју спасења нашег требао да се оваплоти онда је Небо дало Му звијезду, земља пећину, пустиња јасле, мудраци злато, смирну и тамјан, а род људски Пресвету Дјеву у чијој утроби ће се Духом Светим зачети, а онда родити гдје Она остаје и по порођају увијек Дјева, односно Присно Дјева како се на црквено-словенском каже“.
„Богородица је и кроз Њу је цијела чежња творевине да се сједини са Богом остварена, јер је кроз Њу сами Бог узео на себе људску природу и у својој личности сјединио оно што се никад без личности Христове не би могло сјединити и доћи у додир и постати једно, нераздвојиво и несливено и сједињено - божанска природа и људска природа. Зато се Христос и зове богочовјеком, а тим сједињењем све оно што је Бог створио се са божанском природом спојивши спасава. Ми славимо Пресвету Богородицу као једну дивну и смирену слушкињу Божју Која, кад јој се архангел Гаврило јавио и благовијестио јој да ће кроз Њу да се испуни план Божјег спасења рода људског и цјелокупне творевине, Она је смирено рекла: Ево, слушкиње Божје, нека ми буде по ријечи Господњој“, казао је Владика.
То су ријечи, поручио је Епископ Методије, које треба сваки хришћанин и следбеник Христов свакодневно да изговара смирено и скрушено, дочекујући све што Бог шаље у животу са смирењем и повјерењем.
„Рекавши и знавши то, а и народно искуство је то кроз своје пословице искристалисало и рекло да све што је од Бога, ма како нам то у првом тренутку изгледало, све што је од Њега, ипак, на крају слађе је од меда. Пресвета Богородица и Њена риза која је остала, коју је Она носила, после Ње, а знамо да је Она била под крстом са Мироносицама и љубљеним учеником Христовим Јованом, који су до краја сљедовали, изашли на Голготу и видјели страдање Господње и у последњем тренутку и међу последњеим ријечима које је Господ на крсту рекао обративши се Јовану, јесте: Сине, ето ти мајке, и рекао прво својој мајци: Мајко, ето ти сина Јована, он ће ти сада мене замијенити. Она је наставила да живи с њим, он да се о Њој брине“.
„По Њеном упокојењу та риза Њена која се, на један тајанствен начин, чувала, ишла од руке до руке и од душе до побожне душе, благочестиве и богобојажљиве, некако половином V вијека нека два племића, то пише на данашњи празник, описује житије, у Назарету кад су били, дошавши из Цариграда да се поклоне Христовом гробу и светињама у Палестини и Светој земљи, ноћивши код једне благочестиве душе, она им се повјерила и рекла да чува ризу Пресвете Богородице. Они су је донијели у цркву Влахерну у Цариград, тадашњем византијском цару и патријарху и тада је положена у тој цркви и установљен овај празник коме је овај дивни храм овдје посвећен. Омофор Пресвете Богородице, Њене молитве, Њена риза коју данас прослављамо и која је велика чуда чинила у светом Божјем народу и у историји људског рода нека све вас овдје благослови и закрили и чува на овом дивном хришћанском, понекад тешком, али ипак радосном и благодатном путу спасења“, рекао је Преосвећени Владика, поручивши:
„Бог вас благословио и срећан вам празник био. Црквена општина је на себе узела да спреми славу, нека то буде саборно и за следећу годину да не питамо ко ће бити догодине домаћин славе, па ћемо овако саборно сви да спремамо славу и да се мало потрудимо заједно са свима који овдје живе и који су поријеклом из овог краја да се овај храм што прије заврши и освешта и буде у свој својој љепоти и пуноћи, ако Бог да, једног дана“.
Након свете Литургије, освештани су славски приноси и преломљен славски колач.
Заједничарење у славу Божју, а у част Полагања ризе Пресвете Богородице, настављено је уз трпезу братске љубави.
