Type Here to Get Search Results !

Петровдански сабор на Цетињу


Празник Светих апостола Петра и Павла – Петровдан је прослављен 12. јула 2024. лета Господњег на Цетињу традиционалним Петровданским сабором који је почео светом архијерејском Литургијом у Цетињском манастиру.


Началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење високопреосвећене господе митрополита кемеровског и прокопијевског Аристарха из Руске Православне Цркве и тетовско-гостиварског Јосифа из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије; као и изабраног Епископа диоклијског архимандрита Пајсија и многобројног свештенства и верног народа. У току свете Литургије митрополит Јоаникије је миропомазао новокрштеног слугу Божјег Петра, а на малом ходу у чин протосинђела рукопроизвео јеромонаха Гаврила (Раичевића), сабрата Цетињског манастира. После читања Јеванђеља, празничну беседу је произнео је јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине:

– Наш однос према Христу треба да је набијен апостолском вером и исповедањем врло сажетим, јер у њему је пуноћа истине и могућност да нам се небеса не само једном годишње отварају, него да су над нама вазда отворена, као што јесу и у овај дан и у овај час. Том вером, том влашћу, тим кључевима којима Господ дарива Цркву своју, ми откључавамо светотајински небеса и ево нас овде, у овом литургијском тренутку небоземне реалности. Такву веру треба да држимо и врата адова неће нас надвладати, тј. ветрови греха и силе таме и лажи, јер вера у оваплоћење Христово је централни догмат и непоколебљиви камен Христове Цркве.

После замоовне молитве, извршен је крсни ход до цркве на Ћипуру, где су благосиљани славски дарови. По повратку у манастир, беседио је митрополит Јоаникије:

– Свети првоврховни апостоли Петар и Павла, које данас прослављамо, били из једног народа, али из различитих слојева тадашњега јеврејскога друштва. Петар је био прост човек, по свој прилици у почетку и неписмен, пре него што је срео Господа Христа, али чврстог карактера и занимао се ловом рибе, од тога је и живио, мукотрпно је зарађивао свој хлеб. Био је жењен и ни по чему нарочито познат. А Павле, раније се звао Савле, био је од најученијих људи свога доба, изузетно добро упућен и образован зналац Светога писма до танчина. Припадао је најстрожијој јеврејској струји побожности, био фарисеј, ревнитељ за закон Мојсијев, што га је одвело у једну заблуду од које га је ослободио Господ Исус Христос. Међутим, како су и један и други у различитим околностима срели Господа Исуса Христа, они су се изменили до те мере да је Свети апостол Павле, а тако је исто размишљао и Свети апостол Петар, говорио да не живи више он, него живи Христос у њему. Божја истина, правда и љубав се уселила у обојицу апостола и од до тада простога човека Петра начинила сасуд Духа Светога. Апостол Павле је говорио да све оно што је до тада знао, чиме се нарочито истицао и био познат, да су то све трице и кучине, да то он све одбацује само да би Христа задобио. Савле (Павле) је гонио Цркву, гонио Христа и по томе је постао познат као непријатељ Христов, све док га светлост Божја, сами Господ Исус Христос, није обасјала и препородила. Апостоли Петар и Павле су своју апостолску проповед запечатили својом крвљу, жртвујући своју главу за Јеванђеље Христово и за Царство небеско.

Честитајући празник, митрополит Јоаникије је поздравио амбасадора Руске Федерације у Црној Гори г. Владислава Масленикова, истичући посебну радост што су присутни митрополит Аристарх из Руске Православне Цркве и митрополит Јосиф из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије. Сабранима се обратио и празник честитао митрополит Аристарх, преносећи благослове Светејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила. У знак сећања на празнично сабрање владика Аристарх је митрополиту Јоаникију уручио архијерејску мандију. Заблагодаривши на љубави и дару, митрополит Јоаникије је владици Аристарху уручио крст и панагију: – Посебно нам је драго што нам је преко вас стигао и благослов Светејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила. Донели сте нам велике благослове нама тако блиске и драге земље са којом смо делили увек и радости, а понекад и неке тешке тренутке, као што је то данас. Хвала вам пуно на вашој љубави и даровима. Свима срећан празник, свима здравље, радост и спасење, амин! Боже дај!


Извор: Митрополија црногорско-приморска