Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је синоћ, 7. јула, вечерње богослужење у манастиру Савина главица у Грбљу и досадашњу настојатељицу ове свете обитељи, монахињу Теклу (Зорић), рукопроизвео у чин игуманије.
Обраћајући се сабранима Митрополит Јоаникије је казао да је Свети Сава научио свој, од Бога му повјерен, српски народ свакој добродјетељи, свакој врлини, правилу и закону те да је нарочито важно што је научио епископе, свештенике, игумане, игуманије, наше монаштво, како треба живјети у сагласности са заповијестима Божијим, како треба стицати врлине у овоме привременоме животу.
„Како се односити према овоме свијету и према свему што је у њему, према љепоти овога свијета, увијек претпостављајући љепоту Царства небескога свему земаљскоме. Учећи нас да је све што има земаљску вриједност привремено, а оно што чинимо Бога ради да то добија вјечну вриједност“, поучио је сабране владика Јоаникије.
Подсјетивши да је мати Текла, дуго година служила Богу, Светој цркви и светињама као монахиња, и да је одавно већ старјешина ове свете обитељи, Митрополит је призвао Божију милост и благодат да је укријепи у овој светој узвишеној служби:
„Да се потруди, Божијом милошћу и Божијом благодаћу, и око свог спасења и око спасења сестара које јој је Господ и Свети Сава повјерио и да служи овој светињи онако како је Свети Сава учио монахе и монахиње да живе. Прије свега да се истрајно Богу моле, да се држе поста и молитве и богомислија, да се непрестано посвећују у тајне Божије, у тајне спасења, исто тако и у тајне духовнога живота. Да се никада не препуштају љењости и немару, него како се труде у молитви, учењу, читању, у подвизавању и осталим трудовима да би стекли врлине, тако исто монаси и монахиње треба да се брину и о манастиру.“
Високопреосвећени је потом истакао да монаси и монахиње као што своје душе украшавају врлинама, тако треба да се труде да украшавају и свете манастире и цркве Божије духовним љепотама, извршавајући Божију заповијест која је дата још праоцу нашем Адаму када га је Господ поставио у рајском врту да га обрађује и чува. То су наши монаси и монахиње, како је примјетио, вјековима држали и врло често имали смо добра и просвећена братства и сестринства, па смо имали Светих Божијих угодника у свим временима по нашим манастирима:
„Исто тако имали смо прилику да видимо и да су своје обитељи, цркву, конаке и порту правили на подобије раја Божијег те су се наши манастири уподобљавали, и у видљивом смислу, томе рајскоме врту у коме се човјек труди и пребива, и све чини Бога ради. Тако да када дођу вјерници у наше манастире, чим пређу манастирску капију, осјете се као да су у другом, бољем свијету. И одмах их дочека љепота, прије свега љепота душа, а онда и љепота храма, љепота богослужења, благочестивог понашања, љепота гостопримства и остале љепоте којима се монаси и монахиње украшавају.“
Господ ће дати, нагласио је Архиепископ цетињски, да успијемо у свему што наумимо, али треба да тражимо оно што је за спасење душе и на славу Божију и на славу светога храма и Цркве Божије:
„Нека Божији благослов и благослов Светога Саве буде са нашом новом игуманијом мати Теклом и нека је Господ укријепи у овој светој служби у све дане њенога живота. Да јој придода силе и снаге и мудрости, посебно истрајности, јер на овоме путу треба бити истрајан и издржљив до краја, а то је заправо смирење. Јер не можемо ништа учинити својом силом и снагом, него тек нешто можемо чинити ако се ослонимо на Божију благодат и милост, на промисао Божији и ако од Бога иштемо силе и снаге, прилажући своје трудове.“
Осврнувши се на монашки живот, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је истакао да су наши монаси монахиње, осим што су водили рачуна о своме општежићу, о својој монашкој заједници, увијек водили рачуна и о вјерном народу, дочекујући га са гостопримством, смјерношћу и кротошћу, са разумијевањем. Врло често је то, уз једноставно гостопримство и једноставне разговоре, било довољно да се људи који долазе у манастир на богослужења, врате на прави Божији пут.
„Да добију велику духовну корист и да се растерете, да се врате својим домовима духовно обновљени и укријепљени, јер та једноставност нам је свима потребна. Људи у свијету много компликују себи живот и никако не би било добро да се то пренесе на манастире. Него да та усмјереност, концентрисаност, сабраност која краси добре, одуховљене монахе и монахиње, да нам то буде циљ и да живимо користећи вријеме, искупљујући вријеме, као што говори Свети апостол Павле, јер је сваки дан, који нам је Бог опредјелио и додијелио, велика могућност да чинимо добра дјела и да Богу угађамо у све дане живота свога.
Нека Господ молитвама Светог оца нашега Саве благослови ову свету обитељ, посебно нашу мати Теклу и њезино сестринство и све оне који овдје долазе на богослужења, све оне који помажу, све добротворе, приложнике, јер ова света обитељ се тек изграђује. Али се изграђује на такав начин што се, прије свега, сестре труде око свога спасења, око духовног изграђивања, па ће дати Бог да се изгради и све оно друго што им буде потребно“, казао је на крају Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
