Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је, поводом славе манастира Светог Јована Крститеља, на празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан, у недјељу 7. јула 2024. године, свету архијерејску Литургију, у парохији затонско-брзавско-ивањској, у мјесту Црнча код Бијелог Поља, чиме је ова обновљена светиња молитвено прославила своју славу.
Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, протојереј-ставрофор Синиша Јанковић, јеромонах Андроник (Ракочевић), игуман манастира Мајсторовина и архиђакон Јаков (Нинковић).
Празник Рођења Јована Пророка Претече и Крститеља Господњег, највећег од жене рођеног по ријечима Господа Исуса Христа, сабранима је честитао Преосвећни Владика Методије.
„Свети Јован и све што је за њега везано и за његово име и послање чудесно је и тајновито и благодатно, како му и име носи – Јован, значи Бог се смиловао, односно благодат Божја. Све је било у том знаку, и његово зачеће, чусмо на светој Литургији у читању светог Јеванђеља како је било чудесно од неплодне утробе мајке његове Јелисавете и старих родитеља Захарија, који је био свештеник, онда јављање чудесно у олтару од архангела гдје говори да ће се родити син из неплодне и увеле, старе утробе, да ће имати посебно послање и улогу, намијењену му од Бога и Свете Тројице још у превјечном плану прије стварања свијета и свега видљивог и невидљивог створеног. А онда, и прије него што се родио, слави се Зачеће, многи људи славе крсну славу Зачеће Светог Јована, а данас Рођење Светог Јована, имамо и Усјековање његове главе, Сабор после Богојављења његов који се празнује све до трократног обретења његове главе, које је било после његовог страдања и упокојења“, навео је Владика.
Све што је, по ријечима Преосвећеног Епископа, за то благодатно име везано све је пресвето, дивно и тајанствено.
„И ово мјесто овдје, које је исто дивно и благодатно и питомо и по ономе што је Бог дао, стварајући ову плодну долину са овим притокама и водом, а и овај народ дивни и благодатни, који се око ове древне светиње сабрао и сабирао и сабираће се, ако Бог да, у вјекове вјекова. Његово име Трисвето Јованово јер се за њега каже да је пророк, а пророци су наговјештавали и предсказивали долазак Спаса Господа Исуса Христа у овај свијет да спаси род људски, било их је чак и хиљаду година прије Христовог рођења који су о Христу пророковали. Свети Јован је последњи пророк, последњи међу пророцима који је имао ту благодат и тај благослов и ту част да Онога и Коме је пророковао да Му буде и Претеча, да иде испред Њега и да својом руком на Њега показује и говори: Гле, јагње Божје, он је дошао да узме гријехе свијета и да спаси овај свијет“, казао је Епископ Методије, додавши да је то једини пророк кога је Господ удостојио да види и опипа Онога о Коме је пророковао.
„Поред тога што Му је био пророк и претеча, оно што је најславније јесте да је он крстио Господа Исуса Христоса у ријеци Јордану, не зато што је то Христу требало крштење покајања као што је сав народ тог времена притицао на Јордан Светом Јовану и припремао се за оно веће које је требало да дође. То је било приуготовљење пута за долазак Христа Који ће нас духовним крштењем и благодатним с Неба крстити и на крају преко својих апостола и прејемника до дана данашњег епископа и свештеника се народ крштава у име Свете Тројице, у име Божје. Дакле, имао је ту част да своју десницу руку положи на главу Онога, крштавајући Га, о Коме је пророковао и Чији је претеча био. Прије тога говорећи: Нисам ја, Господе, достојан тебе да крстим, ти треба мене да благословиш и крстиш и да положиш своју руку, а Он, каже Господ: Ваља нам испунити свају правду и учини то“.
„Та десница рука се налази овдје у нашем простору, у нашем народу, чува се у Цетињском манастиру, која се спустила на главу Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. И то је велика тајна и благослов и велика част, али и обавеза за наш народ српски, православни да чува у њедрима своје Цркве и Цетињског манастира десницу руку Светог Јована Пророка Претече и Крститеља Господњег. Прве ријечи које је изговорио кад је дошао и почео да проповједа рекао је: Покајте се, јер се приближило Царство небеско, а онда је Христос, говорећи онима који су Му сљедовали, кад су дошли у пустињу и кад су видјели Јована, рекао им је: Шта сте дошли да видите, пророка или вјетар који љуља и повијао трску? Трску коју вјетар љуља и повија, слабашну. Не, ја вам кажем: Он је већи од пророка. А онда још и додаје: Најмањи у Царству небеском већи је од њега који је највећи од жене рођени“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Појаснио је да то значи да Царство небеско још увијек није било дошло у својој пуноћи и слави, јер је тек Христос требао да васкрсне.
„Тек по Васкрсењу Христовом и Силаском Духа Светог на апостоле, Царство небеско у пуноћи својој се пројавило у заједници људи и Бога, која се назива Црквом, а то је ово гдје смо се ми данас сабрали, ова наша данашња заједница око Тијела и Крви Христове на овој слави Светог Пророка Претече и Крститеља Господњег Јована, Чије рођење прослављамо. А истим тим ријечима којим је почео и Свети Јован Крститељ, Који је био само пола године земаљског почетка и рођења старији од Онога Коме је био Претеча и Кога је пророковао, од Христа, и Христос је почео своју проповјед истим, идентичним ријечима, не случајно, рекавши: Покајте се, јер се приближило Царство небеско“.
„А ја вам кажем, драга браћо и сестре, покајте се, јер је дошло Царство небеско овдје међу нас. Ако не будемо имали покајања, а то значи преумљења на другачији начин да мислимо од логике људске и овог свијета, да нам логика буде јеванђелска и они постулати и закони које нам је Бог оставио, ако не буду окосница и темељ нашег живота и односа који имамо према себи, према Богу и своме ближњему, према цјелокупној творевини, онда нисмо ништа урадили ако то не постигнемо. Ако се не покајемо и не смиримо, ако не будемо у јединству са Богом, а то се остварује кроз јединство са својим ближњима, ако не будемо у стању да опростимо другоме, поготово свом ближњем, свом брату, и да заборавимо на све недуге и неспоразуме, и било који други облик негативности, ма какав он био, а који се уметнуо у наше међусобне односе, ако то не опростимо узалуд нам је остало све, и пост, и молитва, и долазак на богослужење, и причешћивање Светим даровима, неће нам бити на спасење“, указао је Владика Методије, поучавајући да се зато у молитви каже: Да ови дарови којима се причешћујемо не буду на суд или на осуду, него да буду на исцјељење душе и тијела.
„Само ако опростимо другоме, онда ћемо добити опроштај од Оца нашег небеског и постаћемо достојни синови Царства о коме је проповједао и наговјештавао Свети Пророк Претеча и Крститељ Господњи Јован, са Силаском Духа Светог сишло је Царство небеско у Цркву и у ову небоземну и божанску и људску заједницу. Зато се добро у памет, немојте да радите споредне ствари а да прескочите главне и суштинске, а то је да опростимо једни другима да би Бог опростио нама сагрешења наша и да би кроз то опраштање ојачали нашу заједницу и пројавили, не само да опростимо другоме, него да пројавимо и љубав према другоме. Једино по томе и ни по чему другом ће познати цио свијет да смо хришћани, да смо Срби православни, да смо сљедбеници Јеванђеља, а што је битно уз то и сљедбеници наших дивних, славних витезова духа предака из нашег рода и народа“.
„Бог вас благословио, дао вам благодат, милост и снаге да истрајете на овом дивном, понекад тешком али благословеном путу богочовјечанском којим полако гредимо, јер овај живот ће брзо проћи, као што је говорио Свети Амвросије Оптински: Као ждребац у галопу кад наиђе, па протутњи тако дани нашег живота протутње. И ово овдје, гдје смо се обрели и гдје живимо, гдје нас је Бог увео у матицу живота и највећи благослов и дар који може неко да добије, то је постојање и то не било какво него постојање у Цркви са Богом заједно и у заједници с Њим. У овим данима и у овом времену се морамо потрудити да урадимо само једно, а то је да љубимо једни друге. У томе ће се сви остали закони, заповјести испунити и према Богу и према ближњем свом“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
