Дана 27. јуна 2024. грузијско православно свештенство и верници окупили су се испред амбасаде Европске уније у Тбилисију у Грузији у знак протеста због ћутања ЕУ пред отвореним прогоном Украјинске православне цркве.
Неколико десетина свештених лица и верника учествовало је у митингу који је изразио солидарност са православном Украјином и одржао молебан.
Митингу су присуствовали председници друштвених организација, као што су Гулбат Ртскхиладзе из Евроазијског института и Виктор Кусиани из Евроазијске алијансе, преноси Спутњик Грузија. Локација је изабрана намерно, јер како је о. Давид Исакадзе, организатор окупљања, изјавио после завршетка молебна: „ЕУ ефикасно подржава, финансира и наоружава режим у Кијеву“.
Новинар и организатор догађаја Заза Давитаја додао је да је Украјинска православна црква, која је аутономна Црква под окриљем Московске патријаршије, на удару власти. Неколико архијереја је приведено под лажним оптужбама, цркве се руше и одузимају, а потом се тамо одржавају догађаји непримерени Православној цркви. Давитаја је напоменуо да ове радње подржавају међународне структуре.
Грузијски политичар Џонди Багатурија је истакао да садашња украјинска власт отворено прогони Православље и свештенство и указао на упадљиво ћутање ЕУ у вези са овим прогонима. Он је навео да је неколико украјинских митрополита приведено због одбијања да издају истинску Украјинску цркву.
Протојереј Давид Исакадзе одржао је говору после молебна у којем је упоредио актуелна дешавања са оним што се дешавало у Грузији 1920-30-их година, називајући то обичним фашизмом и прогоном Православне Цркве.
* * *
Прогон Грузијске православне цркве 1920-30-их догодио се током првих година совјетске власти у Грузији. Овај период је обележен оштром репресијом над верским институцијама и вођама под комунистичким режимом.
Отприлике на прелазу из 19. века, различите грузијске кнежевине су уједињене и потчињене Руском царству. Због бољшевичке револуције у Русији, Грузија се прогласила независном 1918. Године 1921. Црвена армија је извршила инвазију и припојила Грузију Совјетском Савезу. Јосиф Висарионович Џугашвили, сада познат као Јосиф Стаљин, био је Грузијац који је био избачен из православне богословије. Постао је један од раних бољшевичких револуционара и дошао је на власт у Совјетском Савезу 1921. године, чиме је започео прогон Грузијске православне цркве.
Совјетска влада је водила политику државног атеизма, са циљем да умањи утицај свих верских институција, па и Грузијске православне цркве. Режим је на религију гледао као на претњу својој идеологији и настојао је да искорени њено присуство.
Совјетске власти су конфисковале црквену имовину, па у земљишта, зграде и драгоцености. Манастири и цркве су затворени, а многе пренамењене за световне потребе.
Многи припадници грузијског свештенства су ухапшени. Они који нису погубљени суочили су се са затвором, изгнанством или су били приморани да се одрекну својих верских дужности. Црквено руководство је било десетковано, а они који су преживели често су се суочавали са силним надзором и узнемиравањем.
Многе цркве су срушене или претворене у магацине, музеје или друге нерелигиозне објекте. Способност Цркве да функционише и одржава своје службе била је озбиљно ограничена.
Совјетска влада је покренула агресивне антирелигијске кампање. Пропаганда је Цркву приказивала као назадну и контрареволуционарну. Верско васпитање и обичаји су потискивани, а настојало се да се становништво индоктринира атеистичким ставовима.
Прогони су се суочили и верници лаици. Похађање богослужења или учешће у верским пословима могло би довести до отпуштања с посла, избацивања из образовних институција и друштвеног остракизма.
Многи од црквених великодостојника, међу којима и патријарх Амвросије (Хелаја), били су ухапшени и прогањани. Патријарх Амвросије, који је храбро протестовао против совјетске политике, ухапшен је 1924. године, затворен, а касније умро 1927. у тешким условима које је издржао. Јерархијска и организациона структура Грузијске православне цркве била је озбиљно ослабљена. Многе епархије су остале без архијереја, а административне и пастирске могућности Цркве осакаћене, иако су многи своју веру практиковали у тајности. Прогон је ублажен тек након Стаљинове смрти.
Совјетски период прогона је сада означен као мрачно поглавље у историји Грузијске православне цркве. Памти се по страдању и мучеништву многих свештених лица и лаика који су остали непоколебиви у својој вери.
За наш портал превод са енглеског приредио
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
