Манастир Манасија удаљен је око два километра северозападно од Деспотовца. Подигнут је крај речице Ресаве по којој је носио име кроз читав средњи век.
Задужбина је деспота Стефана Лазаревића. Грађен је између 1407. и 1418. године. Импозантни бедеми са 11 кула, опасани ровом, представљали су, у то време, модеран систем одбране манастира. Најдоминантнија и најмасивнија – донжон кула позната је и као Деспотова кула.
Црква Свете Тројице, са основом у облику развијеног триконхоса, убраја се међу најрепрезентативнија здања моравског градитељства. Њене фасадне декорације од камених тесаника задржале су карактер рашке школе.
Зидно сликарство, завршено је 1418. године. Од некадашњих 2.000 м2, живопис се сачувао на свега 700 м2. Иако оштећено, сматра се за најлепше међу моравским споменицима, а убраја се међу најбоља у старом српском сликарству уопште. Актери композиција импонују својом монументалношћу, раскошном одећом, префињеним ликовима и покретима. Све ово зограф је најлепше уткао у приказ Светих ратника.
Поред манастирске цркве и утврђења, у Манасији су делимично сачувани остаци старе трпезарије и библиотеке. У библиотеци се налазила преписивачка радионица у којој су рађене бројне књиге за црквене потребе. “Ресавско писање” је било веома цењено и дуго је служило за узор каснијим преписивачима. Један од главних руководилаца Ресавске школе био је Константин Философ, потоњи писац житија деспота Стефана Лазаревића.
