Добио сам много ваших порука у вези са ископавањем литијума и Рио Тинтом. Као хришћанин и епископ, као грађанин и човјек – не подржавам ископавање литијума и уништавање плодне Долине Јадра или било које друге.
Зашто?
Одговор је једноставан:
Јер смо нераскидиво повезани са земљом, чему нас уче и Стари и Нови завјет.
Јер смо створени од праха земаљског, земља нам је храна и постеља, и у земљу ће наша тијела, до васкрсења, бити положена.
Јер се и Бог сјединио с том истом земљом, и метафорички и дословно, и то тако што је постао један од нас, од земље сазданих.
Јер је земља дар љубави Божије, знамен нашег завјета с Богом, наша мајка хранитељка, наша колијевка и дом.
Јер човјек који гријеши земљи, који је ружи, загађује, израбљује – због свега горе наведеног – гријеши своме божанском Оцу, гријеши тијелу његовога Сина и нашега спаситеља. Гријеши својој мајци. Гријеши самоме себи.
А ако пак нисте ни хришћани, ни вјерујући, ако вас ове ријечи не дотичу, онда вас подсјећам на неколико чињеница које, без обзира на то ко сте и у шта (не) вјерујете, не можете и не смијете занемарити.
Плодна и родна земља је оно највредније и најљепше што у својој домовини имате. Ако сте бар једном у животу газили по зеленој ливади, ако сте се огледали у бистрој ријеци, ако сте некад захватили руком са шумског извора, одмарали поглед на зрелом класју, јели шљиву из Шумадије или малину из Јадра, онда врло добро знате о чему говорим.
И, на концу, оно најважније, што не тврдим ја као теолог већ научна јавност и досадашња искуства са ископавањем литијума: уништавање земље није само пуко уништавање плодног тла, оно значи и нови егзодус становништва (као да нас није већ превише расијано по свијету), значи загађење ријека, питке воде и ваздуха, што доноси болести, много разних болести и прераних смрти.
А ми нисмо, подсјећам вас још једанпут, одговорни само за себе и само за данас – наша (не)одговорност ће утицати и на живот генерација које тек долазе.
Имамо ли савјести да се носимо с тим?
Ако се још увијек двоумите, погледајте то дијете које сада спава или се игра поред вас, јер ћете једнога дана њој или њему подносити рачун за оно што нисте данас спријечили, а могли сте.
