Церемонија отварања Олимпијских игара 2024. у Паризу била је живописна и најочитија манифестација духа који се спустио међу људе. Многи људи из целог света остали су шокирани, саблажњени и у неверици посматрајући шта се одвија пред њиховим очима.
Овај глобални догађај који окупља све нације широм света, ово 'отварање' - на недвосмислен начин изразило је инаугурацију или афирмацију 'новог светског поретка' који је супротан Божјем поретку, отворену изјаву коме служи, тј. ко је њен 'господар' и против кога се бори. Ова 'церемонија' је била ништа мање него сатанистички скуп, и то веома мрачни, који јасно сведочи о духовном стању и путањи којом свет катаклизмички иде, низлази. Овакво стање ствари, односно пројава духа палог света, није ништа ново за православне хришћане. Једина разлика овога пута јесте ниво дрскости са којом је изведена ова сатанска приредба, а све то указује на то да ствари брзо ескалирају, и то, у апокалиптичним размерама. Погледајмо шта је свети Нил Атонски, велики подвижник и отац Цркве, који је живео пре много векова, рекао о данима који ће претходити доласку Антихриста. "Како се време буде приближавало доласку Антихриста, људски разум помрачиће се од телесних страсти и силно ће се умножити непоштовање и безакоње. Свет ће тада почети да бива непрепознатљив. Измениће се људски ликови и мушкарци се неће разликовати од жена услед њихове срамне одеће и косе на глави. Антихрист ће обманути људе и они ће бити гори од дивљих звери. Неће постојати поштовање према родитељима и старијима. Љубав ће ишчезнути, а пастири хришћански, архијереји и јереји, постаће славољубиви (уз неколицину изузетака) и уопште неће разликовати десни пут од левог, и измениће се обичаји и предање хришћана и Цркве. Међу људима неће бити целомудрености и зацариће се разврат". Да ли су ове речи светог Нила индикативне за наше време? Уверени смо да јесу. Евровизија, која је била ништа мање окултна и сатанистичка, управо је имала свој наставак – церемонију отварања Олимпијаде у Паризу. Само случајност? Апсолутно не. Драги моји епархиоти, оно што посматрамо су плодови отпадништва некадашње хришћанске Европе (и тзв. Запада) која је постепено напуштала Христа, која је одбацила Његово Јеванђеље и изабрала повратак 'Египту', повратак у ропство 'духовног фараона', да се клања пред 'златним телетом' (које је такође било присутно на церемонији отварања Олимпијских игара у Паризу). Крајњи резултат овог отпадништва јесте мрак, злоба, сатанизам и деградација човечанства, која свој одраз налази у данашњем разузданом и анархичном друштву, у духовној дегенерацији многих институција, не искључујући, авај! ни оних који себе називају Христовим следбеницима, а саображавају се палом свету и његовим трендовима. Они који су преобратили Дом Божији у грозоту 'вокистичког' лудила и исте духовне дегенерације и пропасти.
Ово је крајњи резултат почетног, односно првог „хуманизма“ којим се занео Адам, а и свих потоњих „хуманизама“ који у суштини претендују да заузму место Бога. То је исто отпадништво које се манифестује у свим облицима хуманизма, укључујући и оне његове суптилније облике, као што су папизам, у ком смртни човек претендује да заузме место или 'намесништво' Христа на земљи, у екуменизму који жели да оствари јединство међу хришћанима кроз црквену „дипломатију“ или боље речено, демагогију и лицемерје, заобилазећи Онога који је 'Извор јединства' а то је = Господа Христа, који је Пут, Истина и Живот! (Јн. 14,6). То је исти онај релативистички хуманистички дух који се полако испољава међу неким јерарсима и „теолозима“ Свете Православне Цркве. Пример за то је недавно рукоположење прве жене у свештенођаконски чин у Александријској Патријаршији, згодно названо, заправо 'маскирано' називом рукоположење 'ђаконисе'. Разни су примери ове исте погрешне духовности која жели да помери или уклони Границе које су успоставили Свети Оци, одступањем од Светопредањског и Светоотачког ума Цркве, што се испољава у праћењу трендова палог света. Они претварају освештани простор храмова у позоришта (где се уносе клавири, пева опера, свирају саксофони и трубе, што смо могли видети не тако давно у Америци); крштавају децу истополних 'парова' (под изговором љубави и бриге, а питамо се каквом васпитању ће деца бити изложени и у каквој атмосфери и амбијенту узрастати?!); практикују заједничка молитвословља са инославнима (опет без пардона и одговорности) и многе друге иновације уводе у освештани простор живота Цркве Христове што збуњује и саблажњава православне вернике. Сматрамо да ово није пут Светоотачки, ни пут Светопредањски, већ странпутица. Оваквом духу апостасије: Анатема!
Дух хуманизма, у свим његовим издањима, је дух који (свесно или несвесно) жели да постигне циљ 'хоризонталним' људским снагама, дакле тварном енергијом. То је дух који се развенчао, одвојио од 'вертикале' то јест, од нестворених енергија Божијих, од Божије благодати, што у крајњој инстанци значи од самог извора мудрости и истине - Бога, без којег не само да нема суштинског напретка човеку (Јн. 15,5) већ и нема човека.
Зато је Свети Јустин Поповић, велики српски православни богослов 20. века, пророчки подсетио Европу да нема правог човека и правог човечанства без Богочовека Христа. Његова парола је била: „Ми смо за Богочовека Христа, јер смо за човека!“ Свети Јустин је подвлачио да је једини прави хуманизам заправо Теохуманизам. То је када човек у синергији (сарадњи), у благодатној заједници са Богом, почиње да сагледава своје ближње и творевину кроз благодаћу испуњено и преображено богочовечанско сочиво - вид (Матеј 22:39). Видети ближње као оне створене по образу и подобију Божијем, као ближње, дакле иконе Божије. Дух презира према Христу који се манифестовао у Паризу на 'церемонији отварања' желећи да се Христу на руга, јесте исти онај дух који је предводио прву побуну против Бога и Божјег поретка, и био је збачен са неба. Свето писмо отворено каже да ће Христос бити знак против кога ће се говорити (Лука 2:34). Тако је од самог почетка. Човек не може избећи Христа, Он је централан, Он је неизбежан! Јер Он је Пут, Истина и Живот (Јн. 14,6). Он је Светлост која сија у тами (Јн. 1,5); Он је Хлеб који нам силази са неба и без кога нема живота (Јн. 6, 51-59).
Онима који су хтели да Христа исмевају тврдећи 'изражавање слободе' желимо рећи нисте слободни. Ова церемонија отварања је све само не израз ваше слободе. То је пројава вашег духовног заточеништва! Јер овај дух је дух који 'обузима' који ратује против Бога и Његовог природног, логосног поретка у свету, а посебно против круне стварања – човека. Следеће речи Светог Писма заиста пристају овом нараштају, његовим 'отварајућим церемонијама' и 'визијама' (евро или неким другим): „Говорећи да су мудри, полудјеше" (Римљанима 1:22).
+Митрополит Силуан
