У Осојану је одржан четврти Ђедов сабор, у знак сећања на митрополита Амфилохија који је најзаслужнији за повратак Срба у осојанску долину. Литургију у обновљеној цркви Светог Архангела Гаврила служио је Митрополит рашко-призренски Теодосије уз саслужење Викарног епископа новобрдског Илариона, монаштва и свештенства.
Блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић је један од најзаслужнијих за повратак Срба у Осојане и околна села након сукоба на Косову 1999-те године.
Владика Новобрдски Иларион у својој беседи током обележавања Ђедовог сабора у Осојану казао је да је ово место повратка, покајања, васкрсења и неуништивог живота Божијег.
“Ето данас и нас овде са нашим митрополитом рашко-призренским Теодосијем, дођосмо овде на ово место повратка, покајања и васкрсења и неуништивог живота Божијег. Дођосмо овде са различитих страна. Пре свега благослов и радост да су ту са нама и брат по делу нашег митрополитита Амфилохија и његови братанци, рођаци. Али много је битније да се ми сви данас осећамо овде као његов род, сви смо један род у Господу Исусу Христу, Богу нашем. Орођујемо се сви овом светом литургијом коју служимо”, казао је Владика новобрдски.
Владика Иларион додаје да треба да се окренемо Богу, да се „покајемо у дубини свога срца и да се смиримо“.
“Нека би са вама свима и овим местом био и благослов његове светости патријарха Порфирија који носи крст првојерарха и епископа који је на оном месту где се укрштају разне стихије овога света, а он се труди да све те стреле некако одбија и да сведочи људима радост јеванђеља. Да не шаље ниједну другу поруку осим поруке јеванђеља. Многи траже од нас епископа да говоримо нешто друго, неко друго јеванђеље, али ми пре свега да би знали кад и шта треба да говоримо треба да се окренемо Богу. Да се покајемо у дубини свог срца и да се смиримо”.
Митрополит рашко-призренски Теодосије у својој беседи на Ђедовом сабору рекао је да је овде „започет нови живот после страдања, распећа, нови живот у васкрсењу“.
“Овај данашњи дан јесте сећање на блажени спомен нашег митрополитита Амфилохија који је улио наде и вере и снаге људима да започну обнову и да истрају у својој намери. Био је то и велики благослов његовог присуства тога дана, али у велика обавеза за све житеље овога села. Тако је и служењем литургије тога дана дати завет да ће овај повратак бити успешан и да ће ова осојанска долина поново процветати. Овде је започет нови живот после страдања, распећа, нови живот у васкрсењу“, поручио је.
Указао је захвалност Амфилохију јер је, како каже, “у дану косовског распећа био са нама, са Пећком патријаршијом, Дечанима“.
„Његово присуство је храбрило народ и сигурно је пресудно па су многи одлучили да остану на овим просторима. Он је био пун вере и Христове љубави. Та његова љубав је била делатна љубав према ближњима и, рекао бих, према непријатељима. Није могао да мрзи оне који су нас мрзели”, казао је на сабору Митрополит Теодосије.
У име Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, на Ђедовом сабору присуствовао је координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, протојереј Игор Балабан. Он је из Осојана поручио да је “жртва била вратити се овде и запалити ватру, орезати напуштену воћку, преорати поље сво у коровима и обновити дом срушени“.
“Наша мука и прошлога и овога века је довела до тога да је жртва у случају нас Срба, посебно са Косова и Метохије, жртва је била остати на свом огњишту, а не отићи са њега. Није жртва била потуцати се по свету. Иако код браће своје у Србији и Црној Гори многи су нашли уточиште, то није била жртва. Жртва је била вратити се на огњиште“.
Брат блаженопочившег митрополита Амфилохија, Василије Радовић рекао је да је срећан што је овде. Како каже, за његовог брата Амфилохија није био велики посао вратити људе у осојанску долину, јер је имао велику веру.
“То је неко само Божије провиђење, он је радио онда, а ја сам само дошао сада. Заиста сам срећан што сам имао ту прилику да дођем и видим шта су његове руке створиле и овај народ вратиле својим огњиштима. Велики је то посао био, али не и за њега. Он је то лако урадио јер је имао велику веру. Осећам се срећно што сам доживео да дођем да видим то и будем овде заједно са вама. Био сам прошле године, ево ме и ове, ако Бог да, доћи ћу поново“,, казао је.
Радовић поручује Србима са Косова да не остављају своју веру, „јер она их спашава и даје им снагу“.
„Не лежи снага у сили, него у молитви и у вери. Сви који су се уздали у снагу, пали су брзо, а ови који су веровали и трпели опстали су до краја и издржали до дана данашњег. Крст нам је давао снагу, њега смо се држали и побеђивали, све остало је било пролазно. Једино ме помало растужује наша неслога, наше “Ко је гори-ко је бољи”, све друго можемо пребродити, због тога и страдамо највише”, казао је Василије Радовић.
Четвртом по реду Ђедовом сабору у Осојану присуствовало је више од 400 верника.
Поред беседа, припремљен је и културно-уметнички програм.
Извор: Епархија рашко-призренска
