Ђакон Арсеније Јовановић: Беседа у недељу шесту по Педесетници
Данашње Свето Јеванђеље, драга браћо и сестре, указује нам на нешто својствено сваком човеку на овој земљи. Указује на муку човекову, на његову немоћ у овом свету. Чули сте како су 4 пријатеља донели свог тешко оболелог пријатеља и друга на носилима, како би га ставили пред „чудотворца“ Исуса из Назарета. Наравно, као и свугде где се Христос налазио, око њега се и овде окупило мноштво народа који га је пратио и слушао. Стога они никако нису могли да му се приближе, да му приђу. одлучни и пуни љубави према пријатељу, они се досете да се заједно попну на кров куће у којој беше Господ, да га отворе и кроз њега спусте свога пријатеља пред Њега. А наш Господ када је видео шта се дешава и када је видео одузетога који лежаше на одру како га спусташе пријатељи његови, он као што пише у светом Јеванђељу прво видје „Веру њихову“ и онда му рече: „Не бој се чедо, опраштају ти се греси твоји“. Као што чусте овде се не каже „видевши њих Исус -него: Видевши веру њихову. Господ тиме жели да нам покаже да он види оно што је за нас немогуће видети оно што је теже видети а то је оно најскривеније у човеку. Али чију веру је он видео? Да ли само веру пријатеља који су донели болесника или болесникову? Али овде је ствар очигледна. Видео је првенствено веру оних који су донели болесног пријатеља на носилима. У доста прилика Христос је чинио чуда и без знања и ван вере болесника, јер је Он лечио многе тешке болеснике по вери њихових сродника или пријатеља. То нам говори колико је битно заузимање једних за друге, о љубави једних према другима. Христос је гледао право у срца њихова и видео је веру њихову. Али ми који не можемо да видимо срца бар можемо да кажемо да је, са спољашне стране гледишта, њихова вера али и љубав заиста била велика. Да другари или пријатељи понесу једног безнадежног болесника ка Христу, да га дигну на кров, да га отворе и спусте кроз кров у кућу, зар то није очигледан знак јаке и чврсте Вере? Они сигурно ни у једном моменту нису помишљали шта ће бити ако не успеју да дођу до Христа и морају да врате болесника натраг неизлечена. Или горе да им се још неко смеје и подсмева и посумња у њихов успех. А тог страха од неуспеха су се људи бојали још и тада исто као и данас. Само јака и чврста Вера помаже човеку да не помишља на то и да не сумња у успех. јер, “Све је могуће ономе који верује”. Но, морамо рећи да је и сам болесник имао вере, а како то видимо. Па ево пре свега он је иоле свестан човек који је знао шта му пријатељи смерају и када би био без вере, зар би дозволио да га тако лако понесу и мимо његове воље носају улицама и пењу по крововима да би га спустили пред Христа? Ово је један од знакова, а погледајмо и други, унутрашњи знак вере његове. Господ њега ословљава са речју ЧЕДО-чедо опраштају ти се греси. Зар би Христос неверника назвао чедом? зар би некоме који се не каје могао рећи: Опраштају ти се греси? Овде он говори болеснику Чедо и самим тим нам је казао и показао ако се човек каје, опрости му. Покајање је дакле услов опраштања. А без стида и страха од Бога и без бере у Бога, нема покајања. Плата за грех је смрт, а за веру плата је Живот Вечни! Ето разлике! Даље видимо и чујемо како су неки од књижевника рекли у себи: па овај хули на Бога. Ко је он да опрашта грехе, када то може искључиво Бог! А као што рекох Христос који види срца наша тако је видео и помисли њихове и упитао их: Шта је лакше, рећи устани узми одар свој и ходи или рећи опраштају ти се греси? Заправо и једно и друго је тешко рећи паралитичару. Народ је знао из Старог Завета и из учења Светих Пророка да само Бог може отпуштати и опраштати грехе. Господ показује овде да Он и јесте Бог и да Он јесте Тај који и отпушта грехе и исцељује од сваке болести. То је највеће дело, дело Бога, које нико од људи учинити не може: да човеку опрости грехе, изчупа све грехе и очисти душу његову. И то нам казује данашње Јеванђеље. Само, шта је потребно од нас? Да имамо Веру у њега! то је све. да верујемо у Њега Јединог Истинитог Бога. и то нам дај ослобођење од болести, смрти, пакла а даје нам Живот вечни. Предати се цео Господу. наше свеоружје јесте наша вера,наша молитва, наш пост, наша љубав.У данашњем Светом Апостолу сте чули како се поручује хришћанима да „Љубав ваша не буде лажна“. Лажна љубав је ако ближњег не спасава од његовог греха и кобних смрти. јер само она љубав јеванђелска и Христова љубав спасава човека од греха. Од нас се тражи само да ми свим срцем поверујемо у истину Христову. и да верујемо. Нема греха који ти не можеш победити Христовом вером. Књижевници нису морали изговорити ништа на уста своја, јер је Исус видео помисли њихове. Јер они не помислише у уму него у срцу, што значи, да је та мисао њихова била пуно огорчења и мржње. Зашто зло мисле а не мисле добро? и зашто очекују зло а не добро? и зашто се не радују добру? То питање можемо поставити сами себи јер се заиста често пута и сами суочавамо са тим питањима. Христос упркос свим хулама и клеветама исцељује и лечи зато, што сам Господ има радост у туђем добру, и што жели, да оздравели што пре оде кући својој, унесе радост тамо где је дуго времена царовала туга и обрадује све своје домаће, који су се мучили око њега у болести. и, да покаже славољубивим књижевницима, да то што Он чини, чини из чистог човекољубља, а не као они што чине да их људи хвале. и да то чини из чисте љубави као што су то учини пријатељи за одузетога.Зато му и каже: устани узми одар свој и ходи! јер је важније опростити грехе болеснику него ли дићи га на ноге. Тако одлучно говори Господ болеснику, говори не као књижевници што говоре, него као Онај који власт има. И као што Он има власт опростити души грехе, тако исто има власт и наредити телу да буде здраво.
Данас славимо још једну велику светитељку, мироносицу равноапостолну и ученицу и следбеницу Христову, Свету Марију Магдалину. Света Марија Магдалина беше родом из града Магдале у Сирији, због чега и би названа Магдалина. Мучена од седам злих духова, она чу за Христа Спаситеља како изгони ђаволе и исцељује од свих болести. Стога она дође к Спаситељу, и он божанском силом и човекољубивом милошћу исцели је. Верна следбеница и служитељица Господа за време његовог земног Живота. Одлучно и пуна вере пратила је Христа и мајку Божију и слушала пажљиво речи и испуњавала заповести Христове. Због њене вере и љубави, јер је три пута посетила Христов Гроб, Господ јој се два пута јавио после Васкрсења. Путовала је У Рим, изашла пред цара Тиберија и поздравила га речима Христос Васрксе и предала му црвено јаје у знак победе Христове над смрћу који је постао знак Васкрсења! Са великом ревношћу и љубављу према васкрслом Господу она је ширила јевађеље по свету као прави Христов Апостол. Помагала светом Јовану Богослову у Ефесу у делу проповедања Јевађеља. Стога драга Браћо и Сестре нека нам данашњи дан и празник Св. Марије Магдалине буде на спасење и на охрабрење и да исто као и она и као и болесник на одру и његови пријатељи верујемо у Христа и љубав његову! И да нас Кроз покајање Господ исцели од наше духовне одузетости, од нашега греха. То исцелење је значајније од било којег телесног исцелења. Тада наш живот има смисао и сврху. Тада можемо да живимо пунину овоземаљскога живота у целости, и очекујемо будуће Царство Божје. Нека нам Бог у томе помогне. Амин.
