У Хиландару је у недељу, 2. августа служен молебан за Богом благословен и успешан почетак обнове манастирских конака Дохије и Игуменарије са параклисима Светог Димитрија и Светог Саве Српског. Тиме је обнова Хиландара од последица великог пожара из 2004. године ушла у завршну фазу.
Пројекат обнове овог дела манастирског утврђења је одобрен од стране надлежне грчке службе КеДАК 15. јуна 2020. године.
У оквиру манастирског комплекса конструктивно најлошија ситуација је у његовом југозападном делу. Ову област чине објекти од куле Св. Ђорђа до Дохије (укључујући и ове објекте) и у њу би требало укључити и другу припрату Саборног храма. Заједнички проблем на свим овим објектима су деформације на конструктивним елементима, изазване проблемима на темељима и земљишту испод објеката. У току обнове, ове зоне, 2020. године, неопходно је санирати проблеме на темељима и другим конструкцијама свих ових грађевина, јер су они и били главни узрок пожара 2004. године.
Објекти који су предмет овог пројекта су последњи из изгореле целине манастира а такође представљају и место одакле је пожар потекао (објекат Игуменарије). Налазе се у старијем делу манастирског комплекса. Игуменарија је део средњовековне целине из времена Св. Саве и Св. Симеона (почетак 12. века), док Дохија представља његово прво проширење, највероватније из периода пре великог грађења (крајем 13. и почетком 14. века) у време Светог Краља Милутина
Конак Дохија се налази на западној страни ове целине, између Великог конака, зиданог 1816/1821. и два параклиса који су један изнад другог: Св. Саве и Св. Димитрија. Колико је познато, ово здање је горело два пута, нешто пре 1777. и 2004. године. После другог пожара, остали су само масивни зидови и лукови. Грађевина је раније била дужа него данас и настављала се у објекат који је делио двориште на два дела (монашко-манастирско и економско). Током радова 1816. године његов североисточни део је порушен када је изграђен Велики конак. Конак је пре пожара имао 5 етажа и у њему су се налазиле манастирка пекара, складишта хране (по гркој речи за магацин хране овај објекат је и добио име Дохија) и монашке келије.
Два параклиса Св. Саве Српског и, испод њега, Св. Димитрија (од којих данас постоје само источни зид и мањи делови зидова према западу) налазе се између Дохије и Игуменарије. На делу источне фасаде цркве Св. Димитрија, између два прозора, узидан је камен у који је уклесана година 1559. и записано име игумана Генадија. У самој црквици, изнад врата, до пожара 2004. године постојао је натпис у којем је била наведена 1779. као година изградње, али у сличном натпису на камену изнад врата горњег параклиса стоји да је доња црквица обновљена те године. Будући да се у легенди великог бакрореза из 1757. године наводи „Црква Светог Великомученика Димитрија“, извесно је да је она 1779. године обновљена. Након пожара и урушавања делова конструкције откривени су остаци старијег параклиса на овом месту, што само потврђује тезу да је параклис посвећен Св. Димитрију и пре био у саставу Игуменарије. Из натписа на мермерној плочи, постављеној приликом зидања изнад улаза у параклис Св. Саве, сазнајемо да је заједно са околним келијама, које су гореле, он саграђен 1779. године. Године 2004. параклиси су изгорели а накнадно се срушило кубе и већи део преосталих зидова. Део источне фасаде параклиса Св. Саве који се није срушио, богатији је украсима од дела који припада параклису Св. Димитрија. Испод кровног венца на југоисточном углу параклиса Св. Саве узидан је камен са годином 1778. Овај део објекта је, осим етажа са параклисима, имао је још 2 нивоа испод.
Конак Игуменарије се налази на западној страни ове целине, северно од Велике трпезарије. Служио је одавно, све до 2004. године, као објекат у којем живе игуман и други угледни чланови братства, па отуда и назив „Игуменарија“. Године 2004, управо из ње је кренуо пожар. Са западне и северне стране, у висини подрума и приземља, објекат користи стари одбрамбени зид утврђења из времена Св. Симеона и Св. Саве, то јест најстаријег одбрамбеног система Хиландара из периода XI–XII века. На овом старом одбрамбеном зиду леже и касније настали зидови горњих етажа конака. Источни зид са фасадом према порти обновљен је, према каменој плочи са натписом који се односи на читаву Игуменарију, у време игумана Виктора, 1652. године. До пожара објекат је имао 5 етажа.
Извор: Хиландар
