Тема часа: Због свега и за све... (шести час)
Драги ученици, наведена тема часа везана је за централни моменат свете Литургије. Ево шта на наведену тему каже један од тумача Литургије, Григорије Светогорац:
Пошто је својим Ученицима принео Своје свето Тело и Своју часну Крв, Христос им је дао заповест: ово чините за мој спомен (Лк. 22,19). Тако нас учи да истински Његов спомен није само нека мисао, него је свештена радња: Вршење Тајне Његове Вечере. Али како реч спомен не бисмо сматрали само некаквим символом, јасно је рекао: Примите, једите, ово је Тело моје… Пијте… ово је Крв моја.
Ове Христове речи и сећање на целокупни божански домострој, доводе нас до евхаристијског Приноса: Сећајући се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради збило… Твоје од твојих Теби приносимо због свега и за све. У божанственој Литургији, речју и свештенорадњама, „увек се обнавља спомен свесвештених дела Христових“ (свети Дионисије Ареопагит[1]) Вршењем божанствене Евхаристије свештенодејствујемо управо оно што је свештенодејствовао Владика Христос. Узносимо свети Принос „у спомен Његове смрти“[2]. Не размишљамо о Христовом жртвоприношењу, него га доживљавамо: „Жртву коју је тада принео (Сам Христос) као неисцрпну, приносимо и ми сада… Увек вршимо исто жртвовање“[3].
Један од разлога што је Господ устројио божанствену Евхаристију, је и то што је желео да проживљавамо Његов спомен, јер нас он води до благодарења. Сећање на доброчинства рађа Евхаристију, а Евхаристија нас чини мудријима (духовнијима): тиме постајемо већи пријатељи Христа, који је Премудрост Божија.
Кроз уста свештеног Златоуста, Христос нам објашњава смисао тога сећања: „Као што сте јудејску пасху вршили да бисте се сећали чуда која су се збила у Египту, тако и ову (моју Пасху) вршите да бисте се сећали мене.“[4] „Као што Мојсије каже: И тај ће вам дан бити за спомен и празноваћете гa Господу (2.Мој. 12, 14), тако и Христос каже: ‘за мој спомен, док поново не дођем'[5]“[6]
Док живимо ишчекујући Христа, божанствена Литургија, Тајна Његовог спомена, представља предукус будућег Царства.
