Они који прослављају „ноћ вјештица“ прослављају самога Ђавола, односно нешто што није спојиво са нашим обичајима, нашом културом и дивним црквеним празницима којим ми прослављамо Бога, поручио је данас на празник Светих мученика Тараха, Прова и Андроника у цркви Светог Николе у Старом граду парох которски протојереј Немања Кривокапић.
„Чули смо данас за овај догађај из Светог јеванђеља из живота Господа Исуса Христа гдје је је Он васкрсао једног младића, сина неке удовице“, казао је отац Кривокапић, назначивши како је ријеч само о једном од многих чудеса које је чинио.
Он је рекао и да Црква кроз Свето јеванђеље и Свето писмо стално подсјећа на вјечне истине које су важне за наше спасење.
„Васкрсавање из мртвих се коси са законима природе и то не може нико осим Онај који је творац тих закона. Само прави правцати Бог, који у вјечности постоји и који је створио земљу и све нас. Такође нас Црква учи да Исус Христос није дошао зато што је њему требало, већ је дошао нас људе да спасе. За нас је направљено Царство Божије (Рај) и људима је дата могућност да га задобију, али је наш праотац Адамп огријешио и изгубио ту могућност. Немогуће је било задобити Цасрство Божије без интервенције самога Бога, а то је Христос – Бог који је дошао да нам поново да могућност васкрсењем, страдањем, да нам да могућност вјечнога живота. Зашто је то корисно да знамо? Зато да би знали што је корисно да чинимо за наше спасење. Ако је то већ Бог учинио за нас, на нама је да примимо ту већ пружену руку од Бога, да и ми учинимо нешто за наше спасење. А што ми треба да радимо? Ми треба да живимо црквеним животом, животом кроз свете тајне, кроз јеванђелске поуке , по моралним начелима која Црква проповиједа, да покажемо љубав једни према другима и испуњавамо оне заповјести спасоносне и корисне за наше спасење. Да празнујемо празнике и славимо светитеље, да се угледамо на њихове животе и чинимо оно што је корисно да би задобили вјечни живот, што и јесте смисао нашега живота овдје на земљи. Заиста има пуно тога што треба да радимо да бисмо се спасили. Да ли то радимо? Неко да, неко не, неко се правда да нема времена, али опет поред свега тога има времена да прославља неке туђе празнике, диви туђој култури, туђим обичајима. Ево ми ћемо у суботу, ако Бог да здравља, прославити дивне светитеље, Светог апостиола јеванђелисту Луку, који је прославио ријеч Божију кроз цијелу Васељену и Светог Петра Цетињског чудотоворца дивног светитеља из наших крајева, који је ријеч Божију проповиједао овдје у нашим крајевима“, казао је о. Кривокапић.
Тога дана неки ће са дјецом прослављати неке туђе празнике.
„Неки Хелоувин – ноћ вјештица, неке туђе и погрешне празнике. Немао ми ништа против туђе културе, али то није наше. То су пагански обичаји. Неко ће рећи то је шала, то је дјечија игра, али би та дјеца или бар њихови родитељи требало да знају што је коријен те шале. Корјен је у паганизму и идолопоклонству келтских народа, Ирске, Велике Британије, што је миграцијама пренијето у Америку, гдје се формирала на овај начин и прославља као ноћ вјештица. Корјен је у прослављању њиховог божанства Самаина – Бога смрти, који у ово вријеме 31. октобра, када по њиховом вјеровању почиње период труљења мрака и смрти, он шаље душе да лутају по свијету, по земљи, тражећи неке прилоге, чиме би задовољили Самаина, који је уствари сам Ђаво. Нека је њима, који то славе, са срећом, али нама хришћанима то заиста не треба“, казао је о. Кривокапић.
Ако ико има лијепе народне обичаје, онда су то ови наши.
„Из којих омладина може много тога корисног да научи, а поред тога и дивне црквене празнике, којим прослављамо самога Бога и оне догађаје које је сам Спаситељ чинио да би нас спасио. Прослављајући светитеље прослављамо оне који су се прославили кроз Бога и угледамо се на њихов живот, да би се угледајући се на њих и ми спасили. Прослављајући њих ми прослављамо самога Бога који васкрсава мртве, који даје нама вјечни живот, којем нека је слава и хвала, вавијек и вјекова, амин“, поручио је о. Немања Кривокапић.
