У 20. недељу по Духовима, дана 25. октобра 2020. године, када Црква слави Свете мученике Тараха, Прова и Андроника, Његово Преосвешетнство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Ваведења Пресвете Богородице у Кнежевим Виноградима.
Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански и архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Стеван Кувежданин, парох кнежевовиноградски и ђакон Војислав Николић.
Епископ Херувим поучио је беседом сабрани народ:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Уважени господине Хорват, многопоштовани народе ове парохије кнежевовиногрдске, нека Вас све Господ благослови Крстом својим, а који је једини пут нашега живота и смисла у овом свету, у коме живимо.
Ако Крстом ходимо, Крстом ћемо и живети и знати да овај живот овде на земљи има свој пуни смисао. Данашње Свето Јеванђеље и Свети апостол и јеванђелист Лука нам сведочи управо ту истину: да после овог живота постоји други живот - живот вечни. Јер ако живимо овде на земљи смисао Христовог другог доласка, као и све што се десило у икономији нашега спасења, откиће нам се тајну Вечности, тајна Живота после овога живота. Овде на земљи припремамо се за те Небеске догађаје који треба да се тек догоде, зато ова Литургија, на којој смо окупљени, управо је праобраз тога живота и образац како треба да се живи, и каква ће бити реалност приликом Христовога доласка. То је та откривена нам суштина: да живимо у љубави једни са другима, да испуњавамо заповести Божје, да слушамо Свето Јеванђеље и поруку која нам се преноси њиме. А увек нам се кроз Свето Јеванђеље даје реч Христова, даје нам се љубав Његова, даје нам се мир Христов, који треба да се усели у наше биће и биће нашега народа, како би било стеновит темељ живота свима заједно. Јер Христос треба да буде наш пут, наша истина, наша утеха, наше раме за плакање, у овоме тешком времену и свету у коме живимо.
Многе су нас недаће, драга браћо и сестре, кроз историју задесиле. Али, увек кад смо живели уз Цркву Божју, живели уз Христа, били смо народ христоносан и богоносан - народ који никад није губио наду, и који је увек ходио управо тим путем о којем је данас говорио Свети апостол и јеванђелист Лука. Свети Јевађелист нас управо упућује да ходимо за Васкрслим Господом путем живота, а да би и ми задобили живот вечни. То је та суштина ка којој треба да стремимо и која треба да нам увек улива наду, и имајући увек на уму да ова реалност у којој ми живимо није истинита стварност која нас треба обузети, а што је и данашња порука Светога Јеванђеља. Видимо ту, у јеванђељској причи, неутешну мајку, али видимо исто и на крају те приче и радост њену, јер Христос васкрсава сина те удовице!
Исто тако и ми, драга браћо и сестре, ако живимо животом вере, живимо животом јеванђеља Христовог, на крају свога пута, ми ћемо осетити пуноћу живота, пуноћу васкрсења Христовога, пуноћу живота у Цркви Божјој, а која је управо икона тих реалности ка којима стремимо и ка којима идемо у овоме свету и овоме веку. Зато је неопходно да долазимо у Цркву Божију, да се поучавамо речима Јеванђеља, да држимо заповести Божје; а посебно оне заповести које нас упућују управо једни на друге: да једни према другима имамо љубави, да будемо једни са другима у слози, у нераскидивом заједништву. То је, драга браћо и сестре, наш пут овде! Јер сви заједно уједињени у вери, нади и љубави можемо да издржимо сва ова искушења која су се обрушила на нас. Задесило нас је искушење исељавања са ових простора. Задесила нас је трагедија да полако губимо свој језик - да губимо свој национални идентитет. Али, уколико будемо имали и остали утврђени у вери, без обзира колике су те недаће, знаћемо да изнесемо свој крст ка Голготи нашега страдања и мирно ући у светлост дана – дана Васкрсења! Амин.
