У двадесет пету недељу по Духовима, 12. децембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Прокопија у Великој Жупи код Пријепоља. Саслуживали су протојереј-ставрофор Дамјан Јанковић, протонамесник Владо Лазић и протођакон Иван Савић.
Честитајући ово молитвено сабрање старешини храма у Великој Жупи протојереју-ставрофору Богдану Кувељи и свим његовим парохијанима, који су се сабрали у свом храму да заједно прославе Бога и узнесу му молитве и благодарност за све дарове које нам обилато дарује, Епископ Атанасије је рекао: – Приближавамо се Божићу, календарски, а приближавамо се томе празнику и срцем својим и душом својом. Да дочекамо и прославимо рођење Сина Божијега међу нама у телу, да прославимо улазак Сина Божијега у историју људску.
– Син Божији, који живи у неприступној светлости, благоизволео је да се појави међу нама у обличју људском, да живи у времену у нашем свету, дошао је да буде са нама, дао нам прилику да га видимо, да га упознамо. И ево, ова данашња недеља највише посвећује пажње томе, тој могућности да се упознамо са Богом. Бог који живи у неприступној светлости може се познати захваљујући томе што је благоизволео да се роди као један од нас, и да живи са нама.
Преосвећени се потом укратко осврнуо на прочитани одељак из Светог Јеванђеља, који је Црква својом мудрошћу одредила да се данас чита: – Тај одељак који данас читасмо говори нам о Богу, какав је Он, какве је нарави. Читано је о оном Милостивом Самарјанину. И то што смо читали, то нам о Њему говори, о Господу нашем Христу, о Богу, описује Њега. И ово што смо читали треба да знамо у свима појединостима, у свим детаљима.
– Господ Христос је показао својом науком, коју смо данас читали, да је сваки човек достојан пажње и сажаљења, љубави, доброте, да на сваког треба обратити пажњу, са сваким се солидарисати, у невољи му помоћи.
– Ова прича је огледало наше стварности. Ми најчешће личимо на тог путника који је ишао из Јерусалима за Јерихон и запао међу разбојнике и они га испребијали, јер нас испребијају наши греси. Човек грешник највише личи на тог човека унесрећеног, који лежи у прашини. Сваки грех опустоши душу човека, ум човека, и отме му здравље, и телесно и духовно, опљачка човека.
– Господ наш долази из љубави према нама, да нас позове да идемо правим путем, да живимо исправним животом, и зато Он даје и своју науку. У молитвама које читамо и песмама које у храму певамо, речено је да Бог, Отац наш Небески, није могао више да гледа и да трпи како ђаво мучи људски род, заводећи га лажном науком и водећи га погрешним путем, па човек унесрећује себе самога, него се сажалио Отац Небески и Сина Свога шаље међу нас, да се роди међу нама, да живи са нама, и да подели са нама начин живота, у телу, да живи у овом свету где толико има искушења и тешкоћа. Да буде са нама у свему и да нас проведе свуда, да успешно прођемо, неокрњено и безбедно.
– Пре него што приступимо прослављењу Божића, рађању Сина Божијега, упознајмо се са Оним који ће се родити, са Оним кога дочекујемо, са Оним који нас највише прихвата иако смо овакви какви јесмо. Онај који највише познаје наше недостатке Он нас највише прихвата, јер нас воли, нагласио је Епископ Атанасије.
Старешина храма, протојереј-ставрофор Богдан Кувеља, са својим парохијанима припремио је послужење па су након Божанске Литургије у храму сви прешли у салу парохијског дома где су наставили ово молитвено сабрање за трпезом љубави.
Извор: Епархија милешевска
