У другу недељу Божићног поста, 12. децембра 2021. године, када Црква слави Свете мученике Парамона и Филумена и Светог Мардарија Либертивилског и Свеамеричког, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу.
Епископ Херувим осветио је овом приликом темеље парохијске сале која се трудом даљског свештенства гради при парохијском дому у Даљу.
После заамвоне молитве Епископ Херувим проузнео је беседу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, поштовани начелниче ове општине, драги народе, нека вам буде на здравље и на спасење данашња Света Литургија где смо сабрани заједно са нашим народом. Господ нас је благословио великом радошћу, свака недеља је недеља радости и Васкрсења. Сваке недеље када служимо службу Божју ми смо у Тајни Васкрсења. Није нимало узалуд зашто је тако установљено и зашто је Црква благословила да то тако буде. У животу требамо непрестано да се сећамо те Тајне. Треба да се сећамо Тајне Васкрсења и као највеће љубави Божије према човеку, као највеће Тајне односа човека са Богом која нас увек храни радошћу вечнога живота. Данас смо кроз Свето Јеванђеље могли да чујемо шта нам је све то потребно да задобијемо живот вечни. Наш живот увек треба да се усмерава ка Тајни живота вечнога. Недеља у којој смо сабрани на Светој Служби Божјој је изображење те Тајне. Једни са другима стојимо и изграђујемо љубав и постајемо синови и кћери Божије.
Бог из љубави долази у овај свет да би човеку показао колика је љубав Божја према њему, према свакоме створењу. Бог долази да би човек осетио пуноћу љубави Божје. Једино ако испуњавамо заповести Божије постајемо синови и кћери Божије. То је оно што нас треба, драга браћо и сестре, изграђивати и треба бити наш педагог ка Христу. Ту су и заповести, врлински начин живота и све оно што нас је Црква кроз своју дугогодишњу историју учила. Црква нас непрестано учи и учиће нас до Другог Христовог доласка да је држање заповести Божије и испуњавање заповести Божије наше испуњење у овоме свету. Испуњење тога Царства Небеског о којем смо данас чули кроз Свето Јеванђеље, кроз које нас је поучио Свети апостол и јеванђелист Лука. То заиста има своју дубину и најбољи је однос човека с Богом.
Заповести Божје су једноставне. Оне су просте и за њих не треба никаква филозофија. За испуњење заповести само треба искрена воља и чврста љубав према Богу и ближњем. Тада човек осети благословени загрљај Христов, осети да смо сви ми синови и кћери Божје. Томе нас поучава богата историја нашега рода.
Данас смо у молитвама прославили Светог Мардарија Чудотворца који је свој век посветио проповедању по Америци, сејући семе Јеванђеља Христовог. Семе благослова и данас сија светлошћу незалазном, светлошћу која је благословена и благодатна, која лечи и исцељује људску душу и упућује и верне и неверне ка Тајни вечнога живота. Светитељи Божји су управо најбољи пупољци који нам показују како се испуњава заповести Божје и на који начин се живи врлински. Те људе не може да обузме ова светска стихија, већ они своје усмерење везују искључиво ка Христу и усмеравају своје биће. Они су духовне атлете, њихов ум није ум овога света, њихов ум је ум Христов. Нису они, драга браћо и сестре, без искушења, али се целоноћно и целодневно моле да та искушења претворе у благослвони однос са Богом. Не моле се да она постану део нашега бића и да ми будемо као необрађена башта пуна кукоља, већ да кроз благодат, молитву и кроз врлински начин живота превлађујемо сва та искушења. Све то јесте да би та искушења постала благослов у животу као и за сваког светитеља који је просијао светлошћу Христовом.
Исто тако и нама, који се налазимо у божићном посту. Пост нас увек усмерава ка врлинама, усмерава нас ка испуњавању заповести Божје, ка јеванђелском начину живота. Пост је период кад човек треба да се каје, кад треба да се посвети молитви и своме ближњем. На тај начин усмерава свој ум и свој живот ка Богу. Тада сва искушења, а сигурно их је много и нисмо сви изузети од тих искушења, облагодаћујемо и претварамо уз благослов, претварамо их у распеће ка Христу.
Једино ћемо тада осетити љубав Божју и присуство Божје, ако и сва искушења која су део живота, а неминовно је да их има, распињемо ка Христу. Онда ћемо ступити у благословени однос са ближњима и са Богом.
Нека би Господ дао да се увек Јеванђељем поучавамо, да нам заповести Божје буду педагог ка Христу и да на крају овога поста будемо заиста преображени у Христу, обучену у одећу Христову. Да дочекамо и осетимо пуноћу радости рођења Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа. Нека нас Празник Рођења обједини у љубави, миру и слози јер то је оно што проистиче из тога догађаја, из те љубави којом Бог греје овај свет. Као што је у оно време била загрејана Витлејемска пећина тако исто љубав Божја непрестано греје овај свет благодаћу да би човек осетио да постоји могућност заједнице са Богом, да би осетио љубав Божију и да би осетио љубав према ближњем. Нека би нам Господ дао да се у томе поувачамо и да живот свој усмеравамо ка Јеванђељу, ка љубави и милости Божијој. Живели, срећни и благословени били. Амин!
