У оквиру рубрике "Поезија" на нашем порталу, доносимо песму наше младе песникиње Невене Милосављевић из Косовске Митровице.
Повезан садржај:
Биографија Невене Милосављевић
Невена Милосављевић: Молитва у посту
Невена Милосављевић: Под обронцима Неба
Невена Милосављевић: Свака издаја ближњег равна је Јyдиној издаји
Невена Милосављевић: Круна од трња (Монолог с Господом)
Невена Милосављевић: Благодатни огањ
Невена Милосављевић: Спознање вере
Невена Милосављевић: Напитак бесмртника
Невена Милосављевић: Свети Георгије убива аждаху
Невена Милосављевић: Обнови се у мени
Невена Милосављевић: Беседа под Гором Вазнесења
* * *
Круг
Рекли су: ,,Не враћај се ономе од чега те је Бог ослободио“...
А ја пригрлим свој бол и ране,
Као хармонијски вал лукобране,
И зимујем.
Зимујем, бесмислено дуго, док календар надгорева над пећницом,
Гужвам речи у снове, пуна су ми уста снова.
А срце окова.
И кад помислим да свет нема смисла,
Да ватрена кугла из Откровења прети,
Тад смисао до немогућег узлети,
И битише. И иска.
Тумачим кишу и тротоаре,
И све излишно, клише репертоаре,
Што ми са намером неко потура,
А ја изнова загризем.
