Невена Милосављевић: Беседа под Гором Вазнесења

У оквиру рубрике "Поезија" на нашем порталу, доносимо песму наше младе песникиње Невене Милосављевић из Косовске Митровице.

Повезан садржај: 

Биографија Невене Милосављевић

Невена Милосављевић: Молитва у посту

Невена Милосављевић: Под обронцима Неба

Невена Милосављевић: Боже

Невена Милосављевић: Свака издаја ближњег равна је Јyдиној издаји

Невена Милосављевић: Круна од трња (Монолог с Господом)

Невена Милосављевић: Благодатни огањ

Невена Милосављевић: Спознање вере

Невена Милосављевић: Напитак бесмртника

Невена Милосављевић: Свети Георгије убива аждаху

Невена Милосављевић: Обнови се у мени

* * *

Беседа под Гором Вазнесења

— Боле ме очи од сунца, немилосрдно је!

— Није сунце тако јако, колико је твој вид слаб.

— Не видим ни педаљ!

— Ја видим миљама, унедоглед.

— Шта видиш одавде?

— Камен.

— Само камен?

— И камен је лепота.

— Како може то?

— Може. Погледај мало ниже сунца.

— Не могу, не видим. То је само пустош!

— Можеш. 

— Како?

— Реци ми, сине, има ли нечег лепшег од  камена на Јелеонској гори?

— Оче... Нема.

— Видиш ли сада лепоту камена? 

— Гледам. Сунце ми више не заклања поглед.

— Реци ми, шта још видиш?

— Видим, видим Вазнесење и видим отисак Сина Божијег.

— Целиваш ли га очном зеном?

— Целивам га душом свом.

— Сине, сад си Човек!

— Нисам. Сад сам Дете.

— Како дете?

— И Господ је рекао: ,,Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско‘‘

— Молим те, сине, остани Дете! 

*На фотографији Место и Стопа Господња са којег се Вазнео на небо у Јерусалиму, Елеонска Гора