Type Here to Get Search Results !

Велики пост

Епископ Методије: Молитву можемо творити на сваком мјесту и у свако вријеме


Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је, у Недјељу о блудном сину, на дан када наша света Црква молитвено слави празник Света Три јерарха, 12. фебруара 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у храму, посвећеном данашњем празнику у мјесту Орах код Никшића.


Саслуживало је свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа.

Сабранима се ријечју архипастирске бесједе обратио Преосвећени владика Методије, честитајући празник великих светитеља Цркве Христове: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог и храмовну славу.

„Овдје, у лијепом селу Ораху, Света Три јерарха су нас данас окупила да се Богу помолимо и овдје саберемо и да испунимо циљ нашег хришћанског живота. Свети Серафим Саровски је на питање свог пријатеља шта је циљ хришћанског живота одговорио: Стицање и задобијање благодати Духа Светог. Зато смо се ми данас овдје, на овај дивни празник и славу храма, окупили да бисмо, између осталог, на овај начин, сабрањем и литургијском молитвом, причешћивањем Тијелом и Крвљу Христовом, стекли залог будућег живота, предокус Царства небеског, односно дубоко у својој души осјетили близину и присуство Божје и напојили душе своје Духом Светим, тиме испунивши циљ свог хришћанског живота“, казао је Епископ Методије.

Задобијање Духа Светог, којег су проповједала и Света Три јерарха, поред Оца и Сина и Духа Светог, учили о Светој Тројици, дакле, задобијање благодати Божје, Његових енергија стичемо, најбоље, по Владикиним ријечима, молитвом.

„Молитву можемо творити на сваком мјесту и у свако вријеме, гдје год се налазили, у свако доба дана и ноћи. Није црква увијек отворена, не служи се увијек Литургија, не можемо увијек на овај начин задобити благодат Духа Светог. Постоји молитва и друге хришћанске врлине које треба да стекнемо, а најљепша, као цвијет најљепших врлина јесте милосрђе и љубав према ближњем свом. Свако ко осјети, понајприје, на себи и у својој души шта му од свих врлина на које нас је Господ призвао која му највише годи и којом највише стиче небеску корист и благодат Духа Светог ту врлину треба највише да упражњава док она не постане, навиком понављања, његова друга природа, да добије ту дивну особину којом ће најприје, преко земаљских средстава, ствари, начина и поступака, задобити оно што је вјечно, непролазно и небеско.“

„Бићемо слични онима, почев од апостола, преко Света Три јерарха, која прослављамо, који су живјели у 4. вијеку, великих Отаца Цркве, равноапостолних, како им пјева и тропар“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Подсјетио је да је овај празник установљен у 11. вијеку када се десила расправа међу хришћанима око тога ко је од та три велика Света Оца највећи. Неке су прозвали василијанима, друге јованитима, трећи григоријанима као сљедбеницима ове тројице великих Светитеља, све док се, једном приликом, њих тројица прво појединачно, а онда заједно, у истој слави, нијесу јавили једном архијереју и рекли да се смири распра међу хришћанима, да су они у једнакој слави и свјетлости небеској. Тада се установио овај празник коме је посвећена једна од ријетких цркава у нашој Епархији, која прославља дивни и велики празник Света Три Јерарха“, навео је Владика Методије.

Црква нас на овај дан сјећа, пошто је недеља припрема пред Велики Часни пост, Недеља о блудном сину, подсјећа нас у данашњем Јеванђељу, како треба да почнемо да постимо као једно од средстава задобијања Духа Светог и благодати као циља нашег живота.

„Пост сам по себи, остале хришћанске врлине, па и молитва, није сама себи циљ. Он је само средство да се задобије благодат Духа Светог. Ко постом најбоље задобија небеску благодат нека што више пости, други нека се што више моли, трећи нека милосрђем буде што више милостив и даје другима. На себи испитујте чиме ћете најбоље и најприје задобити благодат Духа Светог, а тиме своје душе спасити, као што је Блудни син који је почео да твори вољу своју, па онда и вољу злог духа који га је водио кроз њиве глади да му погуби душу на смрт. У једном моменту, кад је дошао себи, како каже Јеванђеље, рече: Гле, колико у мога оца најамници имају хљеба, а ја се не могу насити ни оним чиме се свиње хране. Тада је кренуо повратак натраг према оцу своме и само је било довољно да учини један корак у правцу оца свога да се врати, а отац, видјевши га издалека потрчао му је у сусрет“, нагласио је Преосвећени Епископ.

То је, поручио је Владика, слика Оца небеског Који иде у сусрет свакој души која крене да, макар, један корак направи ка Њему молитвом или било којом другом врлином.

„Дивна прича која се односи на све нас, а један од највећих мислилаца и философа хришћанских, писаца и књижевника, најљепших душа, Достојевски на самртном часу, причестивши се Светим Тајнама и исповједио, тражио је од своје супруге да му чита причу о Блудном сину. Рекли су неки од Отаца да се цијело Јеванђеље и свето Писмо неким случајем изгуби, а да само остане сачувана прича о Блудном сину, она говори најдубљи смисао, преноси нам јеванђеља и чува, довољна је да схватимо шта је Христос својим оваплоћењем и доласком у овај свијет хтио да нам поручи“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Методије.   

По  одслуженој Литургији освештан је и преломљен славски колач.


Извор: Епархија будимљанско-никшићка