Хиљаде људи из целе Русије отпутовало је у манастир Оптину, 150 миља југозападно од Москве, на Светли уторак, 18. априла, на 30-годишњицу бруталног убиства тројице монаха манастира на Васкршње јутро 1993. године.
Више од 1.500 људи причестило се на раним и позним литургијама и помолило се на парастосу јеромонаху Василију (Росљакову) и монасима Трофиму (Татаринову) и Терапонту (Пушкарјову), које је на Васкршње јутро 18. априла 1993. године избо Николај Аверин, признати сатаниста.
Касније тог дана у манастирској Казанској цркви одржана је конференција у њихов спомен, која је једва примила све вернике који су дошли да одају почаст мученицима, саопштавају из манастира.
Јерођакон Нектарије, руководилац Издавачке куће Оптина, испричао је како су убијена братија за протеклих 30 година постала омиљена и поштована од хиљада људи и да манастир свој садашњи положај и славу дугује не мање него преподобним старцима.
На конференцији су потом говорили људи који су познавали мученике и пре и након што су се замонашили. Један сведок је говорио о томе колико се о. Василиј променио када се замонашио и како је одбио да скине свој крст чак и у годинама пре пада Совјетског Савеза.
Елена Попова, сестра монаха Трофима, присетила се сна у коме јој се јавио брат и покрио је својом монашком мантијом, обећавајући да ће се бринути о њој и штитити је као што је то чинио у детињству.
Архимандрит Мелхиседек је изложио сећања на оце из првих година препорода манастира, међу којима и на Трофимов суптилан начин да им укаже на грехе других, и како је о. Василије често помагао о. Мелхиседеку док крштава народ на извору Светог Пафнутија.
Игуман Филип је говорио о сталној пожртвованој спремности да се помогне свима и свакоме својственој о. Трофиму, о нежности и осећајности душе о. Терапонта, и о задивљујућој једноставности о. Василија.
Потом је изложио неколико чуда којима су мученици исцељивали људе и решавали тешке ситуације. О неким од њихових чуда приповедано је у чланку „Чуда оптинских мученика“.
Оптина је прошле године објавила да прикупља чудесне приче о оцима Василију, Терапонту и Трофиму.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
