.jpg)
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је на празник Преподобног Сисоја Великог, у сриједу 19. јула 2023. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Зминици код Жабљака.
Ријечима архипастирске бесједе сабраном вјерном народу обратио се Преосвећени Епископ Методије, подсјетивши да је ова црква зидана од камена са куле Николе Бојовића, команданта Југословенске краљеве војске у отаџбини. Успио је да спаси свој живот, а скончао је у Лондону. Још за живота, навео је Владика, Бојовић је дозволио да се камен с његове куле користи за изградњу храма.
„Није случајно зашто се то десило тако зато што је тај човјек, кад су му убили мајку, недужну старицу, у току рата, његови војници кад су ухватили тог младог злочинца који је направио тај злочин, видјевши момка који му је убио мајку, кажу да му је само пришио шамар уз образ и рекао: Пустите то грешно дијете, оно није криво, није знало шта чини у том тренутку. У том његовом великом хришћанском гесту и дјелу које је учинио, опраштајући крвнику који му је убио мајку, тиме је стекао кулу и станове у Царству небеском још прије него што му се његова кула, овдје на земљи, обурдала“.
„Није чудо што је Господ баш камен са те куле, под чијим кровом и сводом су живјели такви људи, благословио, по Његовом допуштењу и вољи Његовој, да буду уграђени у Његову цркву, Христов и Његов храм. Човјек по својој природи и својим снагама, моћима не може да опрости никоме, а камоли свом крвнику и непријатељу. Човјек то може само да уради благодаћу Духа Пресветог, јер је то надљудско дјело које надилази људску пророду. То је особина божанска. Бог има такву особину да прашта, Његове су ријечи биле са крста онима упућене који су Га разапињали због тога што их је исцјељивао, мртве васкрсавао, духовно будио и на сваки други могући начин,, гладне је хранио и помагао, кад су, на тај начин, поједини из људског рода то урадили, Он им је рекао, обраћајући се свом Оцу небеском: Опрости им, Оче јер не знају шта раде“, казао је Епископ Методије.
Исте те ријечи, указао је Владика, биле су поновљене у овим крајевима.
„На оним мјестима гдје сиђе благодат Духа Светог, гдје се Христове ријечи испуњавају туда долазе канали огромних ријека благодати Божје које се изливају на то мјесто и на те људе. Тако је благословено и ово мјесто овдје гдје смо се ми данас сабрали, и да се увијек опомињемо, да опраштамо и да се трудимо на томе, да молимо Бога да нам да снаге да опраштамо дужницима нашим, као што нас је Христос и своје ученике, а преко њих и нас до данашњег дана и све хришћане, до краја свијета и вијека, учиће се тој молитви коју је оставио Христос, молитви Оче наш у којој се каже: Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“.
„То је мјера и задатак који нам је Господ поставио, свима онима који иду за Њим и који Му слиједе. Ићи ћемо тим путем, који су утабали наши преци који су ишли тим Христовим уским путе, али правим, тегобним некад, али, опет, благим јер благодат Духа Светог кријепи и тјеши оне који оду тим путем и чини да терет и бреме које носе није тешко него лагано, по нелажним Христовим ријечима да је Његов јарам који стављају хришћани на себе, а то је испуњавање Његових заповијести, јеванђељских ријечи, благ и није тежак. И заиста, с помоћи Божјом, сваки човјек то може да уради. Зато смо призвани и назначени да будемо, ништа друго, него мали богови по благодати Божјој, браћа Христова и дјеца Оца свог небеског. То је порука данашњег празника и овог овдје сабрања, гдје смо се окупили заједно са овом дјечицом која стасавају у овом светом храму духовно и тјелесно, напајајући се благодатним енергијама Духа Светог које се изобилно изливају на светој Литургији и Светој Тајни евхаристије, причешћа Тијелом и Крвљу Христовом“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
По одслуженој светој Литургији одржан је традиционални црквено-народни сабор, који, поводом годишњице од освећења храма, организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквени одбор храма Светог Георгија у Зминици. На празник Преподобног Сисоја Великог 2015. године освештан је храм у Зминици, па се тај дан прославља као друга слава, други дан сабора, осим Светог Георгија.
Заједничарење је настављено уз трпезу љубави, која је организована у порти храма, а домаћин је био Горан Радојевић.
