Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Методија, у Бијелом Пољу је одржана традиционална Петровданска литија на којој је учествовало више хиљада верника.
Поред владике Методија литију су предводили и преосвећена господа епископи милешевски Атанасије, диселдорфски и све Немачке Григорије и буенос-ајрески и јужноамерички и администратор загребачко-љубљански Кирило. Литија је прошла улицама Бијелог Поља од цркве Светих апостола Петра и Павла до цркве Светог Николаја Мирликијског у Никољцу, што је била круна манифестације Дани Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу.
* * *
Светом архијерејском Литургијом на празник Светих апостола Петра и Павла у истоименој древној светињи у Бијелом Пољу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и све Немачке г. Григорије, уз саслужење преосвећене господе епископа буенос-ајреског и јужноамеричког Кирила и будимљанско-никшићког Методија.
Беседећи после читања зачала Јеванђеља, епископ Кирило је указао на пророштва о Ономе ‘који је био одувек’, или како је то написано у Мирослављевом Јеванђељу, ‘који беше од искони’: – То је много дубока ријеч, много дубља и од грчко оригинала, чији су долазак предсказали Пророци, чије Оваплоћење Исаија видје, чије дане Данило одреди, чије Васкрсење пророкова Јона, кога Марија Дјева прими у утроби својој и рече да ће је ‘благословити сви народи и све генерације’, кога је Јован Крститељ видио као Јагње Божје, које прима гријехове свијета и који ће крстити Духом Светим, којега је видио као Женика Цркве; којега је Симеон примио у своја њедра, благословио и препознао као Спаситеља Израиљевог. Тога исповиједи Апостол Петар тачном, прецизном формулацијом: Ти си Христос, Син Бога Живога. Та вјера која је дакле, била одувијек, она је у тим ријечима формулисана прецизно и једино спасоносно по човјека, јер су у тим ријечима садржане двије ствари, да је Христос Син Бога живога, дакле да је род Богу, пошто га је Петар видио у тијелу“, бесједио је Владика Кирило, појашњавајући да када се ставимо у Петрову ситуацију, можемо да видимо да није било лако препознати и признати Бога у тијелу. Петар је исповиједио како је видио Господа у тијелу и признао и исповиједио да је Христос род и нама. То је оно што је спасоносно. Увијек је најдубља теологија православља сотиоролошки вапај, дакле, вапај за спасењем. Није философија овога свијета, како каже апостол Петар у Посланици његовој, јер ми видјесмо славу Његову на Гори Тавору. Нисмо Га по неким философијама свијета препознали, него по личном опиту. Свети апостол Петар је камен вјере али и темељ смирења, али једног специфичног смирења, другачијег од Апостола Павла. Петар је подвижник смирења који чека. Он је био рибар а рибари се науче да чекају, да се смире пред том стихијом воденом и пред вјештином рибе да избјегне замку. И зато је Петар знао и умио да чека, да созерцава и да прима то созерцање, дакле, можемо да кажемо једно статично смирење, за разлику од смирења Апостола Павла, које је динамичко, које иде у сусрет Богу, некад и у погрешном смјеру и са погрешном намјером, али са правилним унутрашњим расположењем, које стиже до таквог смирења које каже: Не живим више ја него живи Христос у мени.
* * *
Дани Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу почели су добротворном продајом изложбом посвећеном изградњи Дома Мирослављевог Јеванђеља, а у наставку и традиционалном Петровданском академијом на којој је промовисана књига Епископа диселдорфског и све Немачке г. Григорија.
