Бугарском друштву је потребан духовни препород као решење проблема са којима се суочава, кажу архијереји Бугарске православне цркве.
Свети синод је прошле недеље издао саопштење у коме позива народ и државу да се врате својим хришћанским вредностима, које би требало да буду подржане обавезним православним образовањем у школама. Синод је израдио уџбенике за све разреде за верску наставу, која је тренутно добровољна и није доступна свим ученицима.
У свом позиву на покајање Синод осуђује све већи број случајева насиља који се у последње време дешавају у бугарском друштву.
У саопштењу Цркве стоји:
Нашем друштву је хитно потребан духовни препород, који се може догодити ако сви заједно принесемо свеопште покајање за своје грехе и слабости, и придружимо се оплемењујућем духу православне вере и њеним божанским друштвеним и моралним вредностима. Ово је добро испитани пут, успешно примењиван кроз векове за решавање личних и међуљудских сукоба, за смањење раширене агресије, за превазилажење националних и институционалних подела. Хришћански морал је најмоћнија баријера против деструктивног утицаја разних врста зависности, материјализма, конзумеризма, разврата, похлепе, насиља и злочина.
Зато већ три деценије Бугарска православна црква-Бугарска патријаршија позива наше државне великодостојнике да покажу патриотску одлучност, државничку мудрост и политичку вољу за враћање обавезне верске наставе у школе. Тако ће ученици моћи успешно да граде одржив поглед на свет вере у Бога, љубави према људима, миротворства, доброчинства, труда, а такође и осећаја националне припадности на основу јеванђељског учења Христовог.
У периоду транзиције Свети синод активно помаже државу својим концептом веронауке, који предвиђа и обавезност и изборност у оквиру предмета Вера како би се водила рачуна о правима и интересима свих родитеља и њихове деце. Од 2020. до 2023. године Свети синод је израдио и нове, савремене уџбенике Вера-Хришћанство-Православље за све ученике од 1. до 12. разреда, који су добили сагласност Министарства просвете. Вођена својим миленијумским искуством у изузетној васпитној снази православног хришћанства, наша Црква не престаје да истиче велики значај духовног и моралног васпитања деце од малих ногу – у породици, у цркви, у вртићу, у школи. Ово наша света Црква чини из љубави према своме народу, из старања за све нараштаје и из саосећања за болове и проблеме савременог човека.
У вези са распрострањеним незадовољством јавности због све већег броја случајева насиља и некажњивости у Бугарској, позивамо одговорне установе да проведу правовремене и одлучне реформе. Међутим, ове реформе не би требало да се усредсреде само на кривични закон или Закон о насиљу у породици, већ би требало да покрију целокупно бугарско законодавство, са нагласком на заштити и подршци бугарских породица, васпитању и расту бугарске деце у здравом породичном окружењу, и подстицајно образовно окружење. Промене законодавства треба да имају не само казнено дејство, већ првенствено васпитно и превентивно дејство. Друштво у коме је казна водећи принцип у борби против злочина и агресије, нема будућности и осуђено је на распад. Напротив, друштво које придаје приоритет духовном и моралном васпитању, образовању и култури и примењује их као оруђе за заштиту националног идентитета и безбедности и благостања целе нације има будућност.
Статус предмета Религија у нашем просветном систему и стање савременог бугарског друштва директно су и неизбежно повезани. Породица је прва васпитна средина за дете. Али васпитни процес се наставља и треба да се настави у школама, у Цркви, у друштву. На формирање људске личности утиче не само њен физички и интелектуални развој, већ првенствено духовно и морално усавршавање. Овом аспекту треба без одлагања посветити посебну пажњу обнављањем верског и моралног васпитања за сву децу и ученике, ако желимо да се у нашој отаџбини смање и нестану случајеви нељудске суровости и бруталног злочина. Не постоји ниједан други предмет у школи који то може постићи.
До 1947. године Закон Божји, односно Веронаука, посебно је позитивно утицао на формирање вредности наших бака, деда и родитеља. Био је обавезан и стављен у први план њихових школских програма. После 1997. године и предмет Религија показао се благотворним утицајем на ученике и одељења која су га изучавала. Парадоксално, то још није део обавезног наставног плана и програма, што значи да многи родитељи који желе да им деца уче, немају ту могућност. Штавише, у већини европских земаља верска настава је обавезна и конфесионална.
Жалимо што сукоби у нашем друштву ескалирају, а патња жртава насиља је све већа. Али то је логична последица недостатка свесног духовног и моралног васпитања и образовања у нашим матичним школама. Знатан део наше омладине је збуњен, нема сврху и смисао живота и доживљава све већу моралну деградацију. Ове трагичне резултате је предвидео већ угледни епископ неврокопски Борис 1928. године, када је написао своје изузетно дело Криза у нашој школи. У њему је пророчки нагласио да ће, уколико негирање вере буде доминирало бугарским образовањем, наше друштво и држава ће трпети катастрофалне последице у наредним деценијама. Управо то се дешавало у време атеистичког режима и траје до данас, а томе смо сви сведоци. Владика Борис алармантно упозорава да су неки самоправедни људи „у нашој земљи желели да превазиђу добро и зло и покушали да редефинишу вредности“.
У вези са свим мапред наведеним, ми, чланови Светог синода Бугарске православне цркве, одговорно изјављујемо да када се „разлика између добра и зла, истине и лажи, љубави и мржње, правде и неправде, врлине и порока, части и бешчашћа“ бришу, настаје лична и универзална друштвена криза која се једино може превазићи поновним откривањем и применом хришћанских врлина. Позивамо наше државнике и цело наше друштво да се ујединимо у борби против агресије и моралне деградације и да се предмет Веронаука-Православље уведе у обавезни наставни план и програм за оне ученике чији родитељи желе да га похађају као предмет, како бисмо могли имати свој препород и обезбедити опстанак Бугарске и бугарског народа!
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Вg-patriarshia.bg
