Земни остаци Драгана Шљиванчанина (1948 – 2023), који се упокојио у Господу 28. септембра 2023. године, сахрањени су јуче, 3. октобра 2023. године, у Шаранцима код Жабљака.
Опијело је служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је у опроштајном слову над одром овог великог добротвора Цркве, казао да је Бог призвао Драгана у своје наручје, у 75 години живота, када је он часно и честито посвршавао своје послове овдје на земљи и јасно показао квалитете своје личности, драгуље које је наслиједио од својих предака.
“Сачувао је и умножио таленте и са веома богатом биографијом, не зато што је поживио 75 година, иако се може рећи да је то пуни људски вијек, него зато што их је испунио добрим дјелима, са душевним и духовним богатством које је сабирао непрестано данас одлази и то је заиста велики губитак и велика жалост за нас, али нијесмо без наде. Он је био истински верујући човјек, честит, тачан, поштен човјек на чију си се ријеч могао ослонити, коме си се могао повјерити, нарочито ако ти је каква невоља и мука. Увијек спреман да помогне, отворене душе и срца, храбар”, бесједио је Митрополит Јоаникије.
Посебну благодарност Владика Јоаникије је исказао што је са новопрестављеним Драганом, ишао да посјети затворенике у Хашком трибуналу, а два пута Свету земљу, гдје су се посебно зближили, “гдје је он као човјек из урбане средине, која није баш наклоњена вјери, свега себе отворио да прими духовно насљеђе свете православне вјере и да се њоме обогати, што је и свједочио”:
“Оно што морам посебно да истакнем, Драган је од почетка изградње парохијског дома обратио нарочиту пажњу на ову парохију. А посебно сам му захвалан што је био из више наврата домаћин славе светог Преображења, када смо почели да окупљамо више народа него што је то раније било. Кретало је то скромно, али много боље него што смо очекивали, захваљујући између осталих и Драгану, који је дао томе велики допринос. Тако смо почели Преображењске литије на Жабљаку, тако смо почели окупљати Дурмиторце и овдје и у Београду и на другим мјестима. Тако смо се почели радовати сваком Преображењу које је долазило да се опет нађемо на Дурмитору и ових година ова слава је добила пуноћу, нарочито у новозапочетом Храму Светог Саве на Жабљаку.”
Истичући значај тих окупљања, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да је наш брат Драган дао велики допринос не штедећи труда и новца да сабере браћу, пријатеље, рођаке и све оне који долазе на празник Преображења Господњег, славе храма на Жабљаку.
“Човјек заиста велике спремности да помогне, такав је био откад га знам и такав је остао до краја. Срели смо се у Београду прије 25 година, а данас се растајемо овдје на Жабљаку. Он се вратио своме Дурмитору, био је као Дурмитор постојан, човек постојаног карактера и сигурни братски ослонац. Хвала Богу има лијепо потомство и надам се да ће његов син Милован и његове дивне кћери наставити његовим путем и да ће оне врлине и дарове које је Драган показао и његовао још више, ако Бог да, умножити. Он је поживио свој живот, оставио лијепо и здраво потомство и увјерујен сам да задовољан одалази у наручје Божије. Оне дарове које му је Бог дао није закопао у земљу него их је умножавао и своју улогу на овој земљи овдје испунио, а сада иде да се придружи својим честитим прецима, јунацима, витезовима, и сам је био таквог карактера. Нек Бог прости његову душу и прими у своје животворно вјечно наручје, а његовој породици нек излије благодат и милост, утјеху и сваки напредак, Боже дај. И нека му је лака завичајна дурмиторска земља, амин, Боже дај!”
Испред породице од Драгана се опростио његов брат Душан, који је говорећи о његовом животном путу, посебно истакао значај који су вјера наша православна и Црква имале у његовом животу, о чему свједоче и признање добијена од Руске и наше Српске православне цркве.
“Био је члан многих свјетских удружења, али највећи Драганов успјех и понос су његово четворо дјеце у чије загрљају је провео задње тренутке свога живота. Драган је иза себе оставио и шћери Наташу, Драгану и Сару и сина Милована, унучад, жену Смиљу… Његов изнендани одлазак ненадокнадив је губитак, али ова породица има јаке коријене и Драганова жеља, и његове породице, била је да буде сахрањен на својој ђедовини и очевини, тамо гдје су наши коријени у Шаранцима, гдје су гробови наших најмилијих.”
На крају је испред породице Шљиванчанин заблагодарио свима који су дошли на Драганов последњи испраћај, као и онима који су били уз породицу у овим тешким данима, посебно Митрополиту Јоаникију. Захвалио се и особљу Института Дедиње из Београда, на челу са проф. др Милованом Бојићем и особљу Универзитетске клничког центра Србије, проф. др Ђорђу Ћулафићу за несебичан труд у пружању медицинске помоћи Драгану, као и свима који су принијели своје молитве и на било који начин изразили саучешће.
