Веома често се налазимо пред питањем: шта је то грех? Обично сматрамо да је грех кршење некаквих прописа, као да смо улицу прешли на месту које није обележено за прелазак пешака.
Међутим, суштина греха није само у кршењу било каквих прописа (није „он“ баш толико безазлен), већ у позадини која се иза њега крије, тј. у нељубави (мржњи, зависти…) из које је проистекао, а која заправо својим мраком трује наше животе смртоносним отровом. И ово је веома важно напоменути – грех пред Богом није само поступак или мисао који су усмерени према Богу, већ и сваки поступак и мисао који су усмерени и према људима са којима делимо животе. Није грех према Богу само опсовати Бога, већ и псовати свога комшију! Када у причу о греху унесемо и своје комшије и, уопште, људе са којима се свакодневно сусрећемо, постаје нам јасно да смо веома удаљени од личне безгрешности. О овоме је са изузетном оштроумношћу и једноставношћу говорио Свети Владика Николај речима поеме која се налази пред вама:
„Када лажеш, лажеш Богу;
Када крадеш, крадеш Богу;
Када се гордиш, гордиш се пред Богом;
Када мрзиш, мрзиш на Бога;
Када се кунеш, право или криво, кунеш се Богу;
Када прељубу чиниш, нечистоћом се бацаш на Бога;
Када не поштујеш родитеље, не поштујеш Бога;
Када завидиш, Богу завидиш;
Када тврдичиш сиромаху, тврдичиш Богу;
Када зло мислиш, мислиш против Бога;
Када зло говориш, говориш против Бога;
Када зло радиш, радиш против Бога;
Када одричеш истину, одричеш Бога;
Када одричеш добро, одричеш Бога,
Када одричеш живот, одричеш Бога;
Када одричеш љубав одричеш Бога;
Сваки грех је атентат на Бога!“
Видите како је овде све јасно. Свака лаж према било коме је лаж према Богу. Када неко чини прељубу, он не греши само према вараној особи, већ се нечистоћом и изметом баца на самога Бога. Када тврдичимо према сиромаху, ми самоме Богу не удељујемо… Бог се, по својој бескрајној и неизмеривој љубави, поистовећује са сваким човеком, а то је, једном за свагда, учињено на Крсту, када је излио своју крв за свакога од нас, да би спрао наше грехе и да би нам даровао Вечни Живот. И за тог сиромаха, и за онога кога у овоме тренутку лажемо, плаћена је скупа цена. Управо због тога, грех овако доживљен, није нешто безазлено попут непрописног преласка преко улице на којој нема аутомобила, већ је атентат, покушај убиства, самога Бога. Грех открива наше потпуно слепило за ову бескрајну љубав Божију, услед које је и примио смрт на себе, и тиме раскрива нашу крајњу неблагодарност и нељубав. Изнећу још једну напомену: не треба се плашити греха због казне Божије, већ због тога што незалеченом мржњом, завишћу, лажју, нећемо наследити Вечност Царства Божијег. Стога ћу овим речима Светог Владике којима се каже да грехом покушавамо да убијемо Бога, придодати и следеће речи: Чинећи грех заправо убијамо сами себе, вршимо самоубиство своје Вечности!…
Ђакон Стефан Милошевски
Извор: Епархија жичка
