На јужној страни Саборне хиландарске цркве, сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида на метар и по одстојања од земље, из гроба светог Симеона (Стефана Немање) који се налази поред истог зида, са унутрашње стране храма. Хиландарско предање о тој лози каже следеће:
Кад је од смрти светог Симеона (13. фебруара 1200.) протекло седам година и кад је свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир да би припремио пренос моштију светог Симеона у Србију ради мирења завађене му браће, онда су хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се свети Симеон јави у сну игуману Методију и каже му како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза и докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива.
Та лоза се одржала и до наших дана. Иста сваке године без изузетка богато рађа, иако јој се осим обрезивања, никаква друга нега не указује, нити се какве мере против филоксере или других болести и штеточина предузимају, што представља велико чудо Божије, и тиме велику моралну утеху и духовно ободрење за наше Хиландарско братство, а и за све верујуће Србе.
Али, та лоза није само по томе изузетна. Она има и једно друго својство: од њеног плода разрешује се неплодност супружника који са вером и молитвом прихвате ово чудотворно средство.
Најстарије сачувано предање о овоме потиче из године 1585., када је један Турчин довео свог сина првенца да би га оставио у Хиландару на службу Богу јер га је добио, као и другу своју децу, по употреби грожђа светог Симеона. Од онда до данас, наш свети манастир непрестано дели поклоницима или доставља поштом онима који му се писмено обрате ово чудотворно грожђе. Некад су из Русије долазили поклоници масовно на Свету Гору и ово грожђе много тражили. Данас је потражња за њим са свих страна из Грчке, јер су нарочито у последње време резултати од његове употребе задивљујући.
Извор: Српска Православна Црква
