Библија је света књига! Она је богонадахнута и најстарија је књига на свету. Пет Мојсијевих књига су писане отприлике отприлике у 14. веку, а верске књиге источних религија писане су много касније. На пример, Зенд-Авеста, Зоровавељов спис (свети спис Перса/Персијанаца на старом иранском језику) писан је око 1200. г. пре Хр.; индијске Веде око 1100. г., а Мухамедов Коран око 600. г. по Хр.
Проф. Монтелеро Вилијамс, чувени зналац санскрита, проучавао је књиге источних народа скоро 42 године и упоређивао их с Библијом и тада изјавио: „Поставите њих (књиге источних религија) на леву страну свога стола, а Библију на десну страну, и између њих ће се указати зјапеће одстојање које се не може премостити. Њихово светло подсећа на пламичак у поређењу са блиставом светлошћу Библије.“
Такозване свете књиге пагана показују многа погрешна и сујеверна схватања која су производ једино људског ума. У њима има веома мало о живоме Богу. Међутим, у поређењу с њима Мојсијеве књиге нису људски изум – оне су Божја наука. Свето писмо је темељ богооткривења људском роду. Човек није у стању да напише такву књигу. Ово изразито показује, већ према увиду Ивана Панина, систем нумеричких вредности које се запажају у Библији. У Библији нема мистерија, вештичарења, ласцивних навика и обичаја или магије, а што садрже источњачки верски списи, па су следствено непријемчиви за нас данас.
Библијска излагања казују о Божјој светости и човековој грешности. Она показују и неопходност кајања и прочишћења, искупљења и спасења у које стање је Творац обећао подићи пали род људски. Божје уредбе су праведне, па отуда и казне и награде потичу из Његове љубави.
Реч „Библија“ је грчког порекла и значи „књиге“, и овај израз означава књиге Светога писма, а има их 39 у Старом завету и 27 у Новом завету, свега 66 књига. Почев од 13. века на Западу се уместо речи „Библија“ у множини почео употребљава израз у једнини: Bible (енглески), Bibel (немачки).
За почетак можемо прочитати навод из књиге пророка Исаије: „Тражите у Књизи Господњој и читајте; ништа од овога неће изостати и ниједно неће бити без другога; јер што кажем, Он је заповедио, и дух ће их Његов сабрати“ (Ис 34,16). Важност Библије је описана у у 2 Тимотеју 3,16-17: „Све је Писмо богодано, и корисно за учење, за карање, за исправљање, за васпитање у праведност, да буде савршен Божји човек, припремљен за свако добро дело“.
Разлика Библије од паганских списа опажа се и по њеном настанку
Библија је јединствена и по својем непрекидном трајању. Писана је током 1700 година, а писало јује преко 40 аутора који потичу из разних животних средина. Мојсије је био вођа свога народа, одгајен као племић на фараоновом двору. Исус Навин је био војсковођа, Амос је био пастир, Јездра првосвештеник, Немија управитељ, Данило председник владе, ап. Петар рибар, Матеј цариник, Лука лекар, а Павле рабин.
Библија је писана у разним местима – у пустињи, на двору, у затвору. Писана је на три континента: Европи, Азији и Африци. Писана је на три језика: Стари завет је записан на јеврејском, осим Јездре 4,8 – 6,18 и Данила 2,4-7, што је забележено на арамејском, ондашњем такозваном „халдејском“. Новозаветни језик је грчки, који је у Христово време био у општој употреби као колоквијални, народни језик целога Римског царства.
Изгубљени рај споменут у извештају о стварању света постао је поново задобијени рај божанског откривења. Библија није књига тек „побожног казивања“ или неког „натприродног језика“ – она је откривење Бога које нам је предано у виду људског језика, разумљивог сваком човеку широм земаљске кугле и у сва времена. И премда је Свето писмо писано током дугог временског периода, оно је, ако га пажљиво проучавамо, јединствено са обзиром и на то да писци нису знали једни за друге и нису намеравали да сами од себе пишу кљигу. То је књига коју су писали многи људи којима је Бог саопштавао своја откривења.
Библија не угађа укусима и навикама појединих људи, нити је у оптицају тек за неки временски период, већ је намењена свима људима и у свим временима. Она садржи Божју вољу – Божји завет свеукупном људском роду, то је његов савез са човеком.
Ако се на Библију гледа као на књижевно дело, она би била најчудеснија књига икад написана. То је библиотека од 66 књига, од којих су неке опсежан том, а неке величине тек посланице или писма. У њој се опажају различите књижевне врсте, историја, биографија, поезија, писма, уредбе, упутства за живот, свечано величање Божанства, приче (параболе), загонетке, изреке, пословице, пророчанства, и сви видови човековог изражавања. Из ње свако може читати ради свог духовног назидавања, може поверовати и ступити на пут спасења, живети сходно њеним начелима или једноставно ради тога да срце и ум буду испуњени поуком и спокојем. Треба је читати молитвено, с дивљењем, страхопоштовањем, непрестано је изучавати да би се постигао испуњени живот!
Разлика Библије од паганских списа опажа се и у њеном оптицају
Библија је књига коју је прочитало највише људи на свету; преведена је на више језика света неголи икоја друга књига. Она је прва књига коју је у Мајнцу у Немачкој штампао Јохан Гутенберг. То је и прва књига која ја својевремено преведена на неки други језик - с јеврејског на грчки почев од 250. г. пре Хр. па надаље. Превела су је седамдесеторица преводилаца, библијских стручњака у Александрији, а у то време грчки је био светски језик. Тај превод је познат у науци као превод Седамдесеторице или „Септуагинта“, према латинској речи за 70. Између 366. и 384. г. Библија је преведена и на латински језик, и тај превод је назван „Вулгата“, што значи „популаран, општенародни“ превод.
Библија је јединствена и с обзиром на свој опстанак кроз историју
Библија је од самог свог настанка преписивана, вековима пре изума штампарства; непрестано је преписивана јер је материјал на којем је иначе у то време писано био трошан. Од ње постоји више рукописа и преписа него од било које друге књиге у свету. Библија је боље очувана у рукописима него Шекспирове књиге, а он је умро пре 400 година. Његове књиге садрже више оспораваних преписа текстова неголи, на пример, Нови завет. Библија је преживела све прогоне и рационалистичке критике.
Билија је јединствена по своме учењу. Исус Христос је победио милионе људи, више од Александра Великог, Цезара и других војсковођа заједно, и то без оружја и без научног убеђивања. Својом светлошћу обасјао је више људи неголи фолософи света заједно. Казивао је такве речи живота какве никад нису биле исказане пре Христа ни после њега.
Поузданост Библије
Располажемо са више од 5.300 познатих рукописа Старога завета, са више од 10.000 рукописа латинске Вулгате и са више од 24.000 рукописа Новога завета. Преписи су веома поуздани и педатно рађени да се често сматрају оригиналима, изворним текстовима. Јевреји су се посебно старали око тачности забележене Речи Божје и помно настојали на томе да ништа не одузимају, додају или пак поправе, што је било и строго забрањено (уп. Откривење 22,18-19; Поновљени закони 4,2 и друга места). Ово је феномен за који се не зна у историји хришћанства. Такође и археолошки налази потврђују тачност Библије, рецимо, да јерихонски зидови нису пали према унутра (што би био случај да их је рушила војска), него према вани (уп. Исус Навин 6,20). Дела апостолска, које је написао јеванђелист Лука, немају премца у својој историјској тачности – Лука је био изванредни историчар.
Данашњи историчари започињу своја тзв. „критичка, отворена и поштена“ истраживања Светога писма са унапред припремљеним претпоставкама у смислу: „нема Бога“, „нема чуда“ (немогућа су), „живимо у затвореном систему, и ту нема ничег натприродног“, кажу такви. Ако испитују живот Христов, Његова чуда и васкрсење, закључују да чуда не постоје и да нема васкрсења пошто не верују у постојање Бога. Ово, пак, нису историјске чињенице, него су у најбољем случају философске предрасуде. Историја може почивати једино на поузданим извештајима. На пример, нико од живих историчара није видео Абрахама Линколна или Фридриха Великог, па ипак, свако верује да су они постојали и да су захваљујући историјским извештајима, документима, они убеђени да је Абрахам Лионколн био председник САД, а да је Фридрих Велики основао Пруску. А шта чинити са савршеним извештајима о Исусу и Његовим чудима? Зашто их порицати?
Важност Библије
Пошто је Библија Реч Божја, она је књига од суштинске важности за човека. Човекова судбина зависи од његовог става према њој. Она га подстиче да донесе одлуку и показује му да такав какав је стварно у природи, он не може опстати пред Богом. Јасно му казује да је грешник и да га грех одваја од Бога. Уз то му казује да Бог још увек воли човека и пружа начин како да васпостави тај однос. Ово је остварено искупитељним делом Господа Исуса Христа, Његовом смрћу и Васкрсењем. Само за себе Он је могао рећи: „Ја сам Пут, Истина и Живот; нико не долази Оцу осим кроз Мене“ (Јован 14,6).
На појединцу је да се одлучи да вером прихвати та спаситељна дела Господа Исуса Христа и да потом ходи стазом која води у небеса, или пак да то понуђено одбије и буде изгубљен у вечитој тами, одвојености од Бога. Човек не може бити равнодушан према овој божанској понуди. Онај који мисли да може без Светога Писма и гајити према њему равнодушан однос, треба да зна да ће Бог једнога дана тражити од њега да положи рачун.
У Речи Божјој обитава сила. У посланици Јеврејима 4,12 читамо: „Реч Божја је жива и делотворна, оштрија од свакога двосеклога мача, и продире све до раздеобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди намере срца“. Реч Божја даје снагу – и дала ју је хиљадама људи који не желе да напусте дом, кућу или своју земљу а да при том не понесу са собом примерак Светога писма. Иначе, милиони људи положили су свој живот на олтар вере.
Уколико се Библија чита искреног срца (треба отпочети с јеванђељима у Новом завету) и проси од Бога разумевање Речи Божје, ускоро се могу доживети промене у животу набоље. Чим схвате величину жртве Господа Христа, поверују у Њега и положе свој живот у Његове свемоћне руке, биће усмерени на пут спасења. Кад сагледају погрешке и пропусте у својем животу и признају их, доживеће душевну радост и спокој што нико не коже одузети. Другим речима, и сами ће доживети да је оно Реч Божја која упућује на пут избављења. Биће у стању да виде да обећања дата онима који их траже, имају значај у њиховом свакодневном животу. На пример, Христово обећање у Матеј 7,7: „Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се“, односе се на све ситуације у свакодневном животу, и биће подршка у разним тешкоћама било које врсте.
Посебна ствар кад је у питању читање Библије јесте то да нас она чува од грешења (уп. Псалам 119,11 и Јован 15,3). Време проведено при читању Библије истовремено је и начин да се грех држи на одстојању, јер Господ ће држати наше мисли обузете Његовом Речју и ометати да се мноштво греха зачне у нашим помислима. Ово даље води прочишћењу духа, душе и тела. Нико не жели да греши, а Библија нам показује пут и начин како да грех одржимо на одстојању. Ова сила коју Реч Божја садржи, учинила је да људи буду зацељени њеним читањем. И како нема силније моћи од Речи Божје, треба је читати молитвено, јер непријатељ душе, који на сваки могући начин жели да многи буду далеко од Бога, силно удара управо о наше мисли.
С немачког: "Die Bibel", Rundbrief Nr. 3/4, 1980, Deutsche Spätregen-Mission, Beilstein, Germany,
превео протођакон Радомир Ракић
Д о д а т а к:
По чему је Библија јединствена
По чему је Библија јединствена, „другачија од свега другог“?
Библија је јединствена са своје трајности, древности. То је књига писана у временском раздобљу од 1500 година; писале су је 40 генерација људи; писало ју је више од 40 аутора, сваког друштвеног занимања – међу којима су били цареви, пољопривредници, философи, рибари, пастири, песници, државници, научници, пророци...
То је књига писана у разним местима почев од Синајске пустиње до тамнице апостола Павла! То је књига писана у различита времена мира и рата, у различитим душевним стањима радости и жалости. Књига писана на трима континентима (Азија, Африка и Европа), писана на три језика (јеврејски, арамејски и грчки). И најзад, то је књига чија тематика обухвата стотине животних питања. Па ипак, библијски писци су сагласно и у континуитету почев од прве књиге, Постања, до последње, Откривења, излагали поруку: „Спасење је намењено свему људском роду“.
Библија је јединствена и по својој читаности. Библију читају многи људи, и она се штампа на далеко више језика него било која књига у историји. Дуже од 40 година Британско и инострано библијско друштво штампа „један примерак свака три секунда дан и ноћ; 22 примерка сваког минута; 1.369 примерака сваког сата; 32.876 примерака свакога дана“. Ниједна друга књига ни приближила се није овом високом тиражу Библије.
Библија је јединствена и по превођењу.Она је прва већа књига преведена на један страни језик. Превођена је и поново превођена, и препричавана, више него икоја друга књига на свету. Према Енциклопедији Британика, „до 1966. г. потпупна Библија је објављена на 240 језика и дијалеката. Једна или више библијских књига преведена је на још 730 језика“.
Библија је јединствена и по свом опстанку. И док је раније писана на трошном материјалу и морала да се ручно преписује стотинама година пре изума штампе с покретним словима, ни овакав нови начин није искварио њен стил, тачност или само постојање Библије. У поређењу с другим древним списима, Библија има много више сведочанстава свога текста у рукописима него, рецимо, десет списа класичне литературе из тог времена заједно. Библија је преживела не само мирна времена, него и прогоне, како политичке тако и рационалистичке. Волтер, познати француски писац, изјавио је 1778.г. да ће након сто година хришћанство бити збрисано с лица земље. Међутим, само 50 година после Волтерове смрти Женевско библијско друштво је користило његову штампарију и његову кућу да би одштампало камаре Библија. Каква иронија историје! Ниједна друга књига није била изложена толиком прогону као Библија. Чињеница да и данас има људи који критикују Библију, показује да они ранији прогони и напади нису били уродили плодом.
Библија је јединствена по својем утицају на литературу у свом окружењу. То је књига која је највише цитирана; књига на коју се најчешће упућује; књига која је највише проучавана. Почев од апостолских времена, 95.г. по Хр., до данашњег доба опажа се велика књижевна река инспирисана Библијом – библијске енциклопедије, библијски речници, библијски лексикони, библијски атласи и библијске географије. А уз то, постоји и непрегледна библиографија везана за теологију, верско образовање, химнологију, мисионарење, библијске језике, црквену историју, духовни живот, апологетику итд.
протођакон Радомир Ракић
Извор: Српска Православна Црква
