Нашим културним наслеђем на Косову, његовим очувањем, заштитом и рестаурацијом, почиње да се бави Италијанско-српски институт за уметност. Ова италијанска неформална фондација формирана је управо с циљем да се ургентно рестаурира део непроцењивог уметничког блага које се већ дуго налази у опасности, како од зуба времена тако и од разних врста пустошења, које су пре две деценије започели, а онда у мартовском погрому 2004. докрајчили албански вандали, преносе Новости.
Вест из Рима потврдио је Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеску:
– На основу података којима располажем, може се закључити да је оснивање Италијанско-српског института за уметност, непрофитне, друштвено корисне невладине организације, мотивисано жељом да се стручно, конкретно и правовремено допринесе обнови српског културног наслеђа на КиМ, а првенствено светиња које се налазе на Унесковој Листи културне баштине у опасности.
Добра која су уврштена на листу Унеска, која и данас чувају снаге НАТО, превасходно италијанске јединице, по процени групе архитеката, рестауратора, али и добронамерника изван ових професија, као што су италијански адвокати, међу којима и велики пријатељ српског народа Серђо Кастања, већ су започели серију „извиђања“ и процењивања на терену. У манастиру Високи Дечани су на провери статика ове драгоцене грађевине, као и стање конзервираности фресака, скулптура и декорисаних површина.
– Утиску о озбиљности ове иницијативе битно доприносе имена њених покретача, међу којима су еминентни експерти за заштиту и обнову архитектонског наслеђа минулих векова као што су Мајкл Лек и Катја Клементи, као и чињеница да је њен промотер у јавности угледни новинар и осведочени пријатељ Србије Ђузепе Закарија. Успех ове потенцијално веома корисне иницијативе пресудно зависи од тога да ли ће, и на који начин ће она бити институционализована, организована, уклопљена у координате програма и пројеката који у овој области већ постоје (укључујући и Унескове) и, нарочито, да ли ће логистички и материјално бити подржана, истакао је амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.
Први контакти су већ остварени са Канцеларијом за КиМ у Београду која је помогла да се препозна и одреди први амбициозни циљ: стављање у сигурно стање и рестаурација наше цркве непроцењиве лепоте и вредности, Богородице Љевишке у Призрену. Експерти Института су већ проценили да је ургентно да се реконструишу кров и под, јер су оштећени од воде која је продирала у унутрашњост у дугом периоду, а одмах потом следи рестаурација онога што је остало од фресака.
Подсетимо да немали број фресака у тамошњим манастирима потиче са почетка 14. века и садрже, између осталог, величанствене и раскошне радове који су приписани школи великог Ђота.
Ниво стручњака који ће се бавити овим послом изузетног је реномеа. Технички директор је познати архитекта Мајкл Лек, а рестаурирање фресака поверено је Катји Клементи, великом фирентинском експерту за конзервацију и рестаурацију фресака и других уметничких дела. Она ће на лицу места имати на располагању и свој стручни тим.
Прве трошкове извиђања на терену поднели су појединци који су формирали Институт. Они се сада обраћају европским фондовима за спасавање културних добара, али и приватним лицима, донаторима, како Италијанима у Италији, тако и италијанским привредницима у Србији и независним појединцима који имају добру вољу и сензибилитет за помоћ у спасавању наших манастира на Косову.
