Господин самохвалисави Председник унесрећене под њим Србије не пропушта прилику да свој дефетизам и безнађе подмеће Србији и Српском народу, како на Косову и Метохији, тако и на југу Србије, и надаље све до „Београдског пашалука“, па и Србима преко Дрине.
Ако господин Председник Србије поручује како ћемо кроз 40, па онда „поправља“ на 20 година, „бранити Врање“, мисли да је, ваљда, Српски народ толико глуп, колико је он недотупав, кад неће да призна да управо под његовом апсолутистичком влашћу – личним терором, села на југу Србије, у којима је донедавно Шиптара било само неколико процената, сада су у наглом порасту тог процента (пример Медвеђа код Лебана, где Шиптара доскоро беше 5%, сада они с Косова долазе и гласају до 12%), па за то бескрупулозно клевета и окривљује Српски народ – онда је то само доказ пораста његовог дефетизма, издаје и изругивања.
Ако Хрватима изјављује да „сви Срби знају да је Косово већ изгубљено“, а не каже да је то „губљење“ у последњој деценији само плод његове непатриотске и недржавничке политике, његовог „неуморног даноноћног рада“ и флоскула о „миротворству“ и „евроинтеграцијама“ (за које сâм признаје „да нам ништа не дају“), као и празнословне вербалистике да ће „бранити Српски народ“ – а он је уствари поставио „интегрисане границе“ на Јарињу, Брњаку, и 30 километара источно од Грачанице (у Јабланици, близу Лебана, где сам скоро био), итд. – онда шта је то него замајавање (читај: изругивање и понижавање) Српског народа.
Све његове самохвале о „порасту стандарда“ и „смањењу дуга“, „повећању БДП-а“, „плата и пензија“, итд. (као да смо Цинцари које интересују само паре) – такође су у стварности ругање Српском народу, што нам може посведочити саваки српски сељак, не само запостављен, него упропашћен његовом „економском политиком“, Макс-Веберовским протестантским псевдо-социјализмом, његовим просјачким „инвестицијама“ и Поперовском теоријом „Отвореног друштва“.
Говори нам свемоћни диктатор, каквог није било у Србији, да не знамо како је на Косову – јер „нисмо тамо били“, а уствари, он лично нити бива, нити непосредно зна стање на Косову и Метохији.
(Признаје да његова фамозна ЗСО, за коју се његови трабантски послушници хвале да је победио са 5 : 0, – неће бити формирана; притом у ту ЗСО није укључена ниједна Српска Заједница из Метохије, а има их! и тамо се Срби још увек враћају и крваво опстају, иако по цену великих жртава, док његова послушна му „Српска листа“ – чули смо их јуче како себе представљају за „једине представнике“ Срба на Косову, а Црквене људе, па и самог Владику Теодосија, подругљиво исмева: како, тобож, „добијају паре од Шиптарâ“).
Господине Председниче, стално нам помичете рок кад ћете народу открити свој „план о Косову“, бољерећи, шта сте обећали или већ дали, или, шта су вам „обећали, а не дају“ – и тиме само обелодањујете своју ноторну самохвалисаву демагогију!
Изгледа да ојађеном Српском народу и читавој СРБИЈИ (за коју се толико „бусате у прса“, као да је она ваша „прћија“ и „феудални посед“) остаје још да спроведете, тј. изманипулишете (а ви сте мајстор у томе), фамозни „референдум“, да би њиме подметнули Српском народу вашу издају као његову самоиздају, за коју ће опет он, а не Ви, бити крив.
Ово пишем као човек Србин, рођен и одрастао у Србији, који је низ годинâ провео на Косову и Метохији, и на коме и где у току године проведе добар део времена са својим Народом и својим Светињама.
Сабор Св. Арханђ.Гаврила, Лета Господњег 2018.
Епископ Атанасије (Јевтић),
онај који је ове године на Газиместану говорио стихове Милана Ракића:
„…Данас нама кажу, деци овог века,
да смо недостојни историје наше,
да нас захватила западњачка река,
и да нам се душе опасности плаше.
Добра Земљо моја, лажу!“[1]
---------------------------
[1]Као што његова Премијерка лаже, кад Србима у очи, па и у иностранству, каже: „Не можемо да кажемо да је Косово Србија“!
