Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије началствовао је данас Светом аријерејском литургијом у манастиру Ждребаоник уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, бројног свештенства, монаштва и вјерног народа а уз молитвено учешће Његовог преосвештенства Епископа диоклијског г. Методија.
Светом литургијом су започете Духовне свечаности (20 – 27. септембра) у славу празника Рођења Пресвете Богородице и доласка моштију Светог Арсенија Сремца, великог српског јерарха, у манастир Косијерево. Мошти Светог Арсенија чувају се у манастиру Ждребаоник а ово је послије 104 године њихов други долазак у косијеревску светињу гдје ће бити доступне на поклоњење вјерном народу до 26. септембра.
У архипастирској бесједи Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије казао је да је Ријеч је Господња да се дрво по плодовима познаје и да то важи за сваку биљку – травку која постоји на земљи, али да то важи за сваку породицу, човјека и заједницу људску. Истичући да се дрво управо познаје по правим истинским плодовима, владика је казао да нема узвишенијих плодова од оних које рађа Црква Божија а међу њима најдивнији и најчудеснији су свакако Свети изабраници Божији.
Подсјећајући да на овај свети дан цијеливамо мошти великога Божијег угодника Светога Арсенија, наследника Светога Саве, Митрополит је казао да је Свети Арсеније један од најдивнијих плодова нашег рода хришћанског, светосавског – српског рода и народа:
„Свети Арсеније који не само да је себе принио на миомирну жртву Господу и сав свој живот од младости Господу подарио, него је и његов посмртни живот, послије земаљске смрти, непрекидно служење Гоосподу и народу Божијем, сараспињање и Гоподу и народу Божијем.“
Владика је казао да се Свети Арсеније као што се сараспињао Господу док је био жив овдје на земљи, у 13 вијеку, тако се сараспињао Гоподу а и народу своме кроз сву народну историју кроз његово живљење послије његовог земног упокојења. Страдао је народ, гоњен и прогоњен а заједно са њим су страдале, гоњене и прогоњене мошти Светога Арсенија од манастира у Црнчи код Бијелог Поља гдје се упокојио, Пећке патријаршије, преко Довоље, Добриловине, Мораче, Медуна.., до манастира Косијерева.., Острога, Ждребаоника.
„Божијим благословом мошти Светога Арсенија поново крећу на благословен пут од Ждребаоника до Косијерева. Као што су обједињавале народ Божији, народ Христов, светосавски – српски и све његове крајеве кроз вјекове, тако поново његове мошти обједињују народ, Бјелопавлиће, Стару Ерцеговину, Црну Гору. Црногорце са Херцеговцима, обједињују сав наш народ без обзира гдје се он налазио, расијан данас широм свијета“, рекао је Митрополит Амфилохије.
Истичући да су свуда у свијету подигнути храмови у славу Божију и у част Светога Арсенија и да су у нашим крајевима многа мјеста обиљежена његовим присуством, Високопреосвећени је казао да као што је његово име и подвиг био подстицај кроз вјекове и уродио безбројним и дивним чудесним плодовима, тако је још један диван плод његове вјере и мали Арсеније који је данас крштен у Ждребаонику и носи име свог небеског заштитиника.
Распета је данас и Пећка патријаршија, гдје је Свети архиепископ Арсеније пренио сједиште жичких архиепископа, распето је КиМ као што су распете и мошти осталих српских архиепископа, распет је Свети краљ Стефан Дечански, Св. Јоаникије Девички..нагласио је Архиепископ цетињски Амфилохије и подсјетио да је распеће својство Христово и Цркве Божије кроз сву њену историју до наших времена:
„То Божије распеће ево прати и мошти Светога Арсенија на његовим путовањима – обиласцима разних мјеста, али и сила Христовог Васкрсења којим се чувају његове мошти и којим васкрсавају многе душе, којим васкрсава и чува се ова древна Немањићка светиња. Његове мошти се враћају да допринесу васкрсењу велике и дивне Косијеревске светиње преко Никшића да би се тамо касније вратиле, и тиме прате онај пут којим је ходио не тако давно и Свети Василије Острошки.“
Говорећи о Светома Арсенију, другом архиепископу српском, Митрополит је казао да је он једно благословено дрво засађено у Цркву Божију које потврђује истину да се дрво по плодовима познаје:
„Кроз вјекове увијек изнова доносећи нове плодове, приводећи данас многе душе Господу Христу Богу нашем, као и док је жив ходећи по земљи, подстичући све људе и народе да иду тим Божијим путем који јесте Црква Божија, путем који јесте сам Господ. Пут истина и живот који је за свако људско биће на земљи био и остао. Нема другога пута. Једини прави истински пут који дарује и открива истину, вјечну – непролазну, који обдарује вјечним и непролазним животом људе и земаљске народе, човјечанство, земљу и небо јесте управо сам Господ Исус Христос коме је Свети Арсеније посветио свој живот и упокојење, и свој ход кроз историју, и свој улазак у вјечно и непролазно Царство Оца и Сина и Духа Светога.“
Након Свете литургије око 13 часова Литија са моштима Светог Арсенија кренуће из Ждребаоника у Косијерево гдје је ће бити дочекане око 16 часова, а у 17 часова почеће празнично бденије.
Сјутра на Богородичин празник, Рођење Пресвете Богородице у Косијерево ће се служити Света архијерејска литургија, а у наставку Духовна академија. За вријеме боравка Светитељевих Моштију у Манастиру, сваког дана ће се служити Света литургија и вечерње бденије, све до сриједе 26. септембра, када ће мошти бити испраћене у Никшић, гдје ће у Саборној цркви бити до 12 часова 27. септембра када ће поново свечаном литијом бити испраћене у Ждребаоник..
Пренос Моштију из манастира Ждребаоника у манастир Косијерево, како је раније казао владика Јоаникије најављујући овај изузетан догађај, треба да нас подсјети на оно житије Светог Арсенија које се исписује послије његовог блаженог упокојења, јер је цијела једна историја, цијела библијска прича у његовим путовањима, започетим, у првој половини 18. вијека, временима тешких искушења, од Пећке патријаршије, преко манастира Шудикове, Довоље, Добриловине, до Медуна, манастира Ждребаоника, крајем 19. вијека, до манастира Косијерева Никшића, и у току рата, опет, његов повратак до манастира Острога, касније до Ждребаоника.
„То је светитељска епопеја, заправо, једно велико и узвишено свједочанство да је Светац својом милошћу стално био присутан са својим народом, у најтежим искушењима“, истакао је тада Преосвећени Епископ Јоаникије.
Весна Девић
