Његово Преовештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим благоизволео је 8. децембра 2018. године, на празник Светог Климента Римског, началствовати литургијским сабрањем у храму Светог архангела Михаила у Белом Манастиру.
Саслуживали су протојереји-ставрофори Владо Кљајић и Михајло Марјанац, умировљени пароси, Слободан Мајкић, парох јагодњачки, и Миљен Илић, парох петровослатински, протојереји Ђорђе Ковачевић, парох дарђански, Драган Вукадиновић, парох беломанастирски, и Александар Вукадиновић, парох поповачки, јереји Срђан Трајковић, парох болмански, и Драган Сердар, парох боровски, као и ђакон Бранимир Михајловић из Маркушице.
На крају светог сабрања Владика се обратио верном народу: -У Име Оца и Сина и Светога Духа. Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је благословен данашњи дан љубави и милости Божје која се излила на нас те смо принели Господу бескрвну жртву од свих и за све. Сабрали смо се да прославимо Име Божје и да се у молитвама сетимо наших предака и свих људих који су чинили добро у овоземаљском животу и сабирали у ризнице дела која су достојна свакога помена и хвале. Светитељ којега смо данас прославили, Климент Римски, дивни је светитељ из ране хришћанске Цркве. Својим је трудом и љубављу према Цркви, али и ревношћу коју је имао, служио све до скончанија свога века. Претрпео је мученичка страдања за веру, за Крст и за Васкрсење Христово. Дивно је житије овога великога светитеља које нам говори како један пастир треба да живи и у најтежа врмена. Свако време са собом носи и своје бреме. Никад није било лако, од самих почетака хришћанске Цркве, па ни данас. Ми као пастири морамо бити достојни носиоци печата Васкрсења, Страдања и Распећа Христовога. На то смо позвани и то требамо непрестано да созерцавамо у душама и у срцима нашим. Требамо да зрачимо љубављу и Јеванђељем и Васрксењем, јер то је печат, темељ и суштина наше вере. Та суштина се остварује управо овде на светој Литургији, јер је свака Литургија икона Царства Божјега.
-Данас смо се сабрали да прославимо Име Божје, али и да се кроз молитву сетимо и труда који је отац Драган уложио у овој парохији. Барања је у историји наше Епархије увек имала посебно место. Била је место страдања и мученичкога живота нашега народа на овим просторима. Он је носио Крст Христов, носио је суштину нашега живота. У његовом пастирском раду та суштина хришћанског живота се непрестано пројављивала, и ова заједница људи је заиста сведок његових хришћански врлина. Честитамо му на томе, двадесет година заиста није мало. Само ходити по земљи двадесет година није лако, а проповедати Јеванђеље Христово је тек велики терет и велико бреме. Нека му Господ да још пуно година да служи са том ревношћу која је заиста велика, да та хришћанска ревност никада не утихне него да буде само још јача и већа.
-Требамо да се угледамо на дивне светитеље који су нам својим животом показали да никад не треба да угасимо кандило вере у нашим душама и срцима. Управо данашњи светитељ нас упућује на то, јер је он проповедао Христа у најтеже време, када је било гоњење хришћана у време цара Трајана. У једном делу његовог житија се говори о томе када је отишао у Херсон и почео да проповеда Јеванђеље међу људима који су били робови у том царству. Он је проповеђу и животом својим крепио тај народ, те се велики број људи преобратио. Чак се спомиње да је у том месту подигнуто седамдесет и пет цркава. Замислите колика била вера тог дивног светитеља, а исто тако и вера тих људи. Они су у најгоре време, у време гоњења када је било срамота рећи да си хришћанин, успели да издрже и да изнесу тај заиста велики крст. Посведочили су Јеванђеље Страдања и Васкрсења које нас упућује на врлински начин живота. Нека би Господ дао да се увек сабирамо у Духу и благослову Божјем, нека је благословено Име Божје од сада и кроз сву вечност. Амин.
По завршеној светој Литургији своју захвалност за хришћанску љубав и жртву уложену у њихову заједницу изразио је председник Црквене општиве Бели Манастир уручивши поклон оцу Драгану Вукадиновићу. Свештеници архијерејског намесништва барањског су своју братску љубав потврдили дарујући оца Драгана. Такође, чланице Кола српских сестара из Белог Манастира својим поклоном су увеличале радост свог пароха.
Извор: Српска Православна Црква
