Верска настава - друга година (30. Март

Тема часа: Месија - циљ старозаветних очекивања

Ишчекивање старозаветне Цркве

Ишчекивање Месије у Израиљу се протеже кроз његову целокупну историју: Избор Авраaма и његовог потомства (старозаветна Црква), верност Синајском закону, Давидов дом, била су нит која их водила ка будућности. Свети пророк Исаија пророкује „Не Анђео, не посланик, него сâм Господ доћи ће и спашће нас“ (Ис 63,9) Реч месија потиче од јеврејске речи машиах и значи Помазаник Изабраник Божји. Ова јеврејска реч је на грчки језик преведена са Христос, што значи помазаник, тачније помазан.

Јеванђелиста Матеј, који је био Јеврејин, пишући Јеванђеље за Јевреје указује на Христову генеалогију (родослов) која потиче од Авраама, показујући да је Господ Исус Христос тај Потомак који је обећан Аврааму. Знање о једном Богу и једном семену из кога настаје Изабрани народ, Савез са Богом, потврда Савеза кроз верност Закону Божјем основ је месијанске вере. Оно што је најснажније у вери свештеног Савеза (богослужбеној заједници са Богом) јесте свест Израиља о свом изабирању и призвању на светост. О томе Сâм Бог говори Мојсију: „Синови сте Господа Бога својега... јер сте народ свет Господу Богу својему...“ (ПонЗ 14,1-2) Овај призив добиће своју пуноћу и продужетак у Новом Израиљу - Цркви Богочовека Христа.

Старозаветни стихови о особинама Месије

Кроз свештену историју спасења пророци су све јасније објављивали Месију. Пророк Исаија доноси пророштво које је остварено рођењем Исуса Христа. „Зато ће вам сâм Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће сина, и наденуће му име Емануил „ (Ис. 7,14.) Исаија прориче и о месијанским делима „реците онима којима се срце уплашило: охрабрите се, не бојте се: ево Бога вашега сâм иде и спашће вас. Тада ће се отворити очи слепима, и уши глувима отвориће се. Тада ће хромац скакати као јелен, и језик немога певаће…“ (35, 5-6)

Господ Исус Христос исцељује како би показао начин постојања у будућем Царству тамо одакле беже свака мука, бол и уздисање. И остала Његова дела пројављивала су божански план за обновљење човека и природе у Божјем Царству (на пример, васкрсавање мртвих, умножење хлебова, власт над природом, преображај природе - претварање воде у вино и слично).

Један од месијанских псалама, говори и о савршеној људској природи Месије, о лепоти Богочовека који ће као савршени Син Човечји, а истовремено и као савршени Син Божји, доћи на свет: Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека; (Пс. 44, 2) За Месију је проречено да ће бити Слуга Божји и да ће своје дело вршити с великом кротошћу, смирењем и милосрђем. Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи. Али он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцелисмо. (Ис 53, 1-12) У овим стиховима се објашњава и узрок унижења и страдања Месије - из љубави према човеку Он је на Себе узео грехе који су људе удаљили од Бога.

Пророк Данилo говори о Месији који ће се појавити на крају историје као Спаситељ света. «И даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова власт вечна, која неће проћи, и царство се његово неће распустити… (Дан 7,13-14)

Господ Исус Христос о себи као Месији

Својим доласком Месија - Христос је потврдио старозаветну веру у Бога Авраама, Исака и Јакова. Више пута је у Новом Завету потврђивао да је Он Месија - нада Израиља.

Задатак за ученике:

Прочитајте јеванђелске одељк у којима Христос указује на себе као Месију. Лк 4, 16 – 22. Јн 4, 4-29 и Јн 11. Напишите који тачно стихови указују да је он обећани Месија који је ишчекиван у Старом завету.

Испуњење старозаветних ишчекивања остварило се на Крштењу Христовом када је Свети Дух сишао на Исуса из Назарета - Месију и остао на Њему. Бог Отац сведочи за Свог Сина речима: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.“(Мт 3,17). Као хришћани верујемо да се ишчекивање Месије остварило у Личности Господа Исуса Христа једном за свагда. На светој Литургији Цркве сабирамо се око епископа који је икона Христова, као што ћемо се сабрати око Спаситеља Христа у Царству Божјем.

Додатак о Великом посту:

Катихета Бранислав Илић гост Јутарњег програма радија "Беседе": Велики покајни канон Светог Андреја Критског – врхунац великопосне поезије