Светом службом Божијом, ломљењем славског колача и пригодним програмом данас, 27. јуна, у Недјељу Свих светих старохришћанска светиња на Великом пијеску код Бара прославила је своју храмовску славу.
Свету архијерејску литургију на темељима цркве Свих светих служио је Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је, говорећи о данашњем празнику, у архипастирској бесједи подсјетио да су у првим хришћанским временима сви хришћани називани Светима због тога што су се осветили Светим крштењем, Светим тајнама Христовим и Светим животом.
“У давна времена и прије Христа говорило се будите свети као што је свет Господ Бог наш. Знали су и они да је немогуће изједначити се по светости са оним који је једини свети, који је извор светлости, а то је Господ, али ако се сјединимо са Њиме кроз вјеру, кроз Свете тајне Он нас изједначује са собом. И то значи да не посустанемо никада, а када осјетимо наше слабости да будемо сигурни да ће Господ снисходити нашим слабостима и немоћима људске природе и да ће нас подићи и дати снаге.”
Иако су се временом у нашем поимању усталила размишљања да су Свети само поједини хришћани који су се прославили чудесима или са нечим нарочито угодили Богу, Црква никада није одустала од свог првобитног става, нагласио је владика, јер вјерује да су многи Свети иако се још нијесу пројавили чудесима. Свети су сви хришћани који су се трудили да живе по вјери, који су се кајали за своје гријехе, слабости и мане, молили од Бога опроштај и трудили да угоде Богу, па је неке Бог пројавио по своме промислу, а неке, опет по своме промислу, још није. Често се догађало у историји да се неки од Светих пројави чудесима тек послије много стотина година и да га Црква препозна и истакне као Светога. Владика је поменуо такве примјере из наше историје: Св.и краља Стефана Првовенчаног (300 година послије упокојења проглашен је за Светога), Св. Пајсија Патријарха Пећког (у новије вријеме се пројавио као Свети, нађена је његова лобања чудотворна у манастиру Пећке патријаршије).
“Црква, гледајући на њихов свети живот и на њихово наслеђе које су оставили, које је и дан данас велико богатство Цркве, нашла је за сходно да њих истакне за примјер свима осталима”, бесједио је владика Јоаникије.
Даље је појаснио да празник Недеља Свих светих долази послије Педесетнице и да је везан за празник Силаска Светога Духа на Свете апостоле и ученике Господње. Наиме, и они, иако су били ученици Христови и запамтили све оно што је Он учио и говорио, нијесу били способни да проповједају Јеванђеље прије него што је сишао Дух Свети на њих у виду огњених језика:
“Они су се обукли у Божију истину и правду, љубав, мудрост и храброст, тек од тог момента они су добили пуномоћство од Бога и са Неба да иду и проповједају, да свједоче Јеванђеље. А тај Дух Свети није остао само на апостолима него је остао на Цркви Божијој кроз сва времена и излива се на Цркву Божију од тада па до данас и изливаће се до скончанија свијета и вијека, докле год се буде вршила ова Света служба и докле год буде и једног хришћанина”, поручио је изабрани Митрополит црногорско-приморски.
Данашњи празник Свих светих је слика Царства небескога јер, како је нагласио, тек ће у њему засијати Свети, по Јеванђељу Божјем, као сунце и њихов живот пројавиће сву своју славу, јер су многи међу Светима, скоро сви, претрпјели у овоме вијеку страдања и гоњења, неразумијевања и блаћења:
“Они су се тиме уподобљавали Господу Исусу Христу распетоме на крсту, на голготи. И многи су са Њиме узишли на голготу и претрпјели понижење и страдање као Христос. Многи су и животима својим и крвљу својом, своју вјеру запечатили”, казао је Високопреосвећени изабрани МитрополитЈоаникије, додавши да и они који нису на такав начин посвједочили вјеру не значи да нијесу угодили Господу ако су се кроз свој подвиг, своје свједочење истине, лишавали у овоме свијету земаљских задовољстава ради Христа.
Посебно је нагласио да је исто вјеровати у Христа и вјеровати у Његову Цркву, “јер Господ Исус Христос је глава своје Цркве, а ми смо као Његов живи организам”. Даље је појаснио да се сви који се сабирају, нарочито на Светим богослужењима, сабирају као тијело Христово, као организам Христов:
“На Светим богослужењима прожима нас благодат Светога Духа и просвјетљује свјетлост Божије истине те сви исто мислимо и осјећамо, прожима нас један Дух и обједињује. Заједница у Цркви се зове заједница Духа Светога и она нас изграђује као људе, обликује као личности, изграђује Цркву Божију и сви напредујемо у тој заједници”, рекао је владика и истакао да као што плодно дрво рађа дивне и слатке плодове тако и на дрвету које се зове Црква, узрастају дарови Духа Светога: љубав, доброта, правда, истина… И као што грана која се одвоји и отпадне од тог организма живи кратко, вене, суши се и распада, тако и онај који отпадне од Цркве духовно закржљава и умире. Али, по милости Божијој, може да се врати и да се прицијепи том организму кроз покајање, као што су се кроз историју Цркве многи покајали и вратили. Господ их је прославио и удостојио једне те исте части, једне исте светости.
Подсјетивши да је међу Светима и покајани разбојник који је разапет на крсту заједно са Христом, Света Марија Египћанка, која је претходно била велика грешница, Свети апостол Павле који је раније гонио Цркву, владика Јоаникије је казао да нас покајање враћа у наручје Божије те да Господ свакога покајанога грешника прима као свога заблудјелога сина и одмах му прашта. Радује се његовоме повратку и враћа га у његово првобитно достојанство.
“То је нада за свакога од нас јер и ми као људи гријешимо, али смо призвани да живимо светим животом и да будемо у заједници и са Свима светима, да постанемо дио те заједнице и да се са њима заједно освећујемо Светим животом и Светим тајнама Христовим. Господ нам је дао Небески хљеб – Свето причешће – да се Њиме хранимо и да живимо новим животом. Да имамо нову снагу у срцима својим и свјетлост у своме уму и срцу, добро расположење у својим душама, да би смо били увијек спремни да чинимо добро, и да то добро и љубав Божију ширимо у овоме свијету.”
Изабрани Митрополит Јоаникије је поучио сабране да је ова црква Свих светих заправо старохришћански коријен, а да се пред нашим очима она открива благодарећи дародавцу Џепу Ђуровићу који је од срца и све душе ово парче земље које се водило на њега вратио Цркви:
“Он је добро схватио да светиња припада Богу и Цркви, и хвала му на томе што је у овим временима учинио то велико дјело. Могли би се на њега угледати многи други, како је поступио он, тако би и многи други требали да поступе.”
Упоређујући господина Ђуровића, који је иако исламске вјере испоштовао светињу, са појединима који се зову хришћанима, и хвале својим великим прецима који су били хришћани, а знамо како се понашају према светињама, владика је изразио наду да ће се и они брзо покајати и вратити својој Цркви.
По његовим ријечима ова светиња на Великом пијеску је чудом Божијим изронила из дубина земље и пројавила своју светост и “гледајући њене темеље ми се удубљујемо у историју и обнављамо памћење наше хришћанско”: “Видимо да смо накалемљени на старом коријену хришћанскоме. Ове цркве које су подигнуте прије Немањића, има их велики број на приморју и по сјеверу, свједок су наше вјере да нијесмо постали хришћани у вријеме Светога Саве него много раније. Истина тек од времена Светога Саве види се да смо потпуно прихватили свето православље, онако како треба, и да смо постали у истину хришћански народ.”
Изабрани Митрополит је најавио да ће, ако Бог да, брзо започети обнова ове светиње, чији су темељи откривени благодарећи труду нашега археолога господина Младена Загарчанина:
“Свакако гледаћемо да урадимо све у складу са законом, да добијемо одговарајуће дозволе и папире јер ми никада нијесмо жељели да се понашамо као нецивилизован народ. Једино што је било и таквих момената да није било добре воље од стране наших власти да се изађе Цркви у сусрет па смо морали понекад градити нешто и не чекајући никакве дозволе јер не можемо дозволити да нас неко затвори у кавез и не да да живимо и радимо.”
“Ако Бог да ову светињу треба обнављати сложно и како Бог заповједа, да би заблистала њена слава у њеној првобитној љепоти и да би дала нови живот и овоме мјесту и народу који овдје долази, и свима који желе да јој приступе. Јер је познато да светиње свакоме мјесто дају живот и обнављају заједништво. Ово мјесто се зове Велики пијесак и асоцира на велики заборав који је овдје дуго година био, светиња је била заборављена и запостављена, прекрио је пијесак и заборав. Али ево, хвала Богу, она се пројавила и обнавља наше памћење, а кроз обнову памћења биће обнова и наше слоге и заједништва и снаге да ову светињу и оновимо. Даће Бог”, казао је Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и за досадашњи допринос у обнови светиње захвалио оцу Јовану Пламенцу и вјерницима Бара из Улциња, господину Загарчанину, као и новоснованом Одбору за обнову светиње.
