На дан када се сећамо преноса моштију Светог Јована Златоустог, великог богослова, изузетног благовесника, светитеља пуног мудрости и љубави, пастира Цркве Христове, Његово Преосвештенство епископ шумадијски господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у крагујевачком насељу Бресница у среду, 9. фебруара 2022. године. Саслуживали су му свештеници Саша Антонијевић и Милош Ђурић, и ђакон Немања Стојковић. Чтецирао је Владан Степовић.
Том приликом, владика је произнео следећу беседу:
„У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, данас наша Црква прославља пренос моштију једног од најумнијих људи у историји хришћанске Цркве, Светог Јована Златоустог. Пренос његових моштију догодио се из Јерменије, малог града Комарни, у Цариград, и тај се догађај догодио за време једног дивног, великог хришћанина, патријарха цариградског Прокла, и такође великог хришћанина Светог цара Теодосија. Можда је вредно да споменем да мајка цара Теодосија је протерала Светог Јована Златоустог са његове катедре и отерала га у заробљеништво. Није могла да поднесе тако велику духовну, да тако кажем, громаду, какав је био Свети Јован Златоусти, те је и она учинила попут Језавеље, која је тако поступила према Светом Јовану. Можда је вредно спомена и да кажем да, како предање каже, ковчег са моштима никако се није могао покренути, све док цар Теодосије није написао писмо Светом Јовану Златоустом и ставио у ковчег, у коме га моли да опрости његовој мајци због прогонства, и моли га да тај грех његове мајке не пређе на њега и на његову породицу. Тек тада је ковчег могао да буде покренут, донесен је у Цариград, постављен је на његов епископски престо, и сви који су тада били у цркви, кажу, чули су из његових уста како каже: „Мир свима“. Ове речи потврђују како је Свети Јован Златоусти све мирно подносио ради Христа. Мирно је отишао са своје катедре али је веровао да га Бог неће оставити, и заиста, браћо и сестре, није га оставио. И ми прослављајући Светог Јована Златоустог, ми прослављамо светитеља који је постао обиталиште и чија су уста говорила само о мудрости Божијој, како рече данашњи прокимен у апостолу. Због чега ми прослављамо и величамо Светог Јована Златоустог? Прослављамо га на првом месту због његове вере у Бога и његовог живота по тој вери. Прослављамо га због његове божанске мудрости. Јесте био мудар као човек али је своју мудрост подредио мудрошћу Божијом. Прослављамо га што је он заиста на себи примењивао оне речи да је почетак мудрости страх Божији. И он је заиста имао страха Божијега. Када су већали на који начин да га уморе, онај који је заступао Светог Јована је одговорио, не можете га се тако ослободити. Ако га, каже, протерате, он ће да вам каже да је свуда земља Господња. Ако му одузмете све, он ће рећи, ја сам го дошао у овај свет, го ћу и отићи са овог света. Како онда можемо да се решимо њега? Можете да се решите њега једино ако га натерате да учини неки грех. То, каже, нису могли учинити јер је Свети Јован заиста живео сав у Богу и живео сав по Богу. Дакле, данас прослављамо ту његову мудрост, његов подвиг, његову божанску силу која је обитавала у њему, његове дивне и предивне речи које су красиле и оно време његовог живота и данас, и заиста с правом је Црква њега назвала Златоусти. Што ће рећи, да је свака његова изговорена реч била вредна злата. Имате још једно дивно предање у вези са Светим Јованом Златоустим који је почео да проповеда једним вишим стилом, па му једна бака каже, О, Јоване, златне ли су твоје речи, златна су твоја уста, али ко може те твоје речи да разуме. Тада је он почео да говори језиком разумљивијим за свакога. Нешто слично чиме се ми можемо похвалити, да смо имали Светог владику Николаја. Нико није могао да тако највеће речи, највеће богословље предочи у најприродније, најниже речи да га може свак разумети, и онај који је био учен и онај који није био научен. Зато се за Светог Јована Златоустог не може рећи кад је био вреднији, кад је био актуелнији, да ли за време његовог живота или у овоме времену у коме ми живимо. Зато, браћо и сестре, ако хоћемо да одшкринемо било која врата која воде ка сазнању о Богу, о Цркви, о Светој Тројици, Тајни човека а тако исто и Тајни овога и онога света, и Тајни о самим нама, не можемо а да не завиримо у те божанске списе, оно што је он писао и оно што је он говорио. Браћо и сестре, дела Светог Јована Златоустог су путоказ за живот који нас води ка Богу, и путоказ и правило како треба да живимо и како треба да се одржимо. Зато је Свети Јован говорио, каже, ако ти се догоди неко добро благослови Господа и продужиће ти се то добро. Ако ти се, каже, догоди нешто лоше, опет благосиљај Господа и то лоше ће ти се прекратити. Пазите како је то мудро, браћо и сестре. Дакле, ако каже, учећи о Цркви Христовој, говори, ако остане један стуб Цркве, Црква неће нестати. Зашто? Зато што је Црква виша од неба и шира од земље. Ништа није, каже, јаче од Цркве, она је, у ствари, та кула која не може бити срушена, са које се види и оно што је на небу и оно што је на земљи. Црква никад не стари, она увек цвета Христом, јер је Христос Црква, и зато не можемо одвојити Цркву од Христа, јер онда она није Црква. Али и ако одвојимо Христоса од Цркве, Он није Христос. Дакле, стуб Цркве је сваки истински верник који правилно верује у Бога и држи се предања Цркве. Који се држи предања и Отаца поред свих застрашујућих светских и људских струја. Свети Јован Златоусти је био човек сав саткан од вере у Бога и тако је живео, по тој вери. За нас хришћане је оставио такве богате и мудре списе који нас ако их читамо и доживљавамо у себи, доводе нас до Бога. Свети Јован Златоусти нас је учио да не држимо веру ради вере, него ради нас и нашег спасења. Јер, поновићу и овог пута, ми вером усељавамо Бога у себе; И зато он каже да нам вера треба да би се могли надати. Да би могли живети. А љубав нам треба да би могли волети и Бога и човека. Видите како дивно, кратко и сажето говори Свети Јован Златоусти. А казао је да праве мудрости нема без љубави нити праве љубави без мудрости. Зато Христос каже будите мудри као змије, а безазлени као голубови. Мудрост без љубави је, каже Свети Јован Златоусти, отровна, таква љубав је себична. Док је љубав огањ који сагорева тај људски егоизам, човеково самољубље, човекову гордост, љубав осветљава душу да би се у њој могао видети вечни Бог. Зато Свети Јован богослов каже, ако бих хтео да кажем шта је Бог, свео бих на једну реч: Бог је љубав. Зато што љубав воли и пријатеља и непријатеља, а онај човек који љуби или воли само онога који њега воли, тај, браћо и сестре, кажу Свети оци и Свети Јован Златоусти, прави од љубави трговину, он даје само ономе од кога се нада да ће добити. А ако тако поступамо немамо праве љубави, љубав се не надима, не тражи своје. Све воли подједнако. Волим само оног који мене воли, али који воли мене онаквог каквог јесам. Воли моје грешно стање, подгрева моју сујету и моју гордост, али љубав треба давати свакоме са надом да нам се неће вратити од тога коме дајемо, али се враћа од Онога коме тежимо. Каже Свети Јован Златоусти, такав човек не љуби другога ради другога већ ради себе. Жртва и љубав, браћо и сестре, нераздвојни су и стоје у правој сразмери тако што што је љубав већа, то је и жртва већа. Што више волим некога, то ћу се више жртвовати за некога. Зато се Бог, који нас највише воли, највише и жртвовао за нас. Опет, по речима Светог Јеванђеља где Господ каже, нема веће љубави него да живот свој положим за другога. Видите колика је величина те љубави. Да се живот да за онога који се воли. Жртва, браћо и сестре, је веома лака када иза ње стоји љубав. Као што када некога волимо, ми га и осећамо. Ми осећамо и његову радост и његову тугу. Осећамо и његову рану и његов бол, и не само што осећамо, већ просто желимо и да узмемо један део свега тога на себе. Због тога Свети Јован није осудио ни оне који су га прогонили, као што рекох, и који су га мучили, већ их је волео љубављу Христовом. Ето нам примера на који можемо и на који треба да се угледамо да би кроз тај пример, и примењујући на себи тај пример жртве, да се поучимо и да се молимо Богу. Да молимо и да замолимо Светог Јована Златоустог, као што га је цар Теодосије молио да опрости његовој мајци, да и ми кроз њега још више сагледамо шта је Бог, шта је Црква, и шта је у ствари смисао живота.“
Извор: Епархија шумадијска
