У недељу Месопусну, 27. фебруара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у манстиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.
Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, јереј Бранислав Михајловић, сабрат манастира и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
Епископ Херувим поучио је у својој беседи сабрани народ:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драга браћо и сестре, Света Литургија у недељи Месопусној јесте још једна пирепмна недеља пред Велики пост. Данас нас је Свети апостол Павле поучавао речима слободе, тј. речима шта значи слобода из гледана људским очима, а шта је слобода гледана из угла Божијега, из угла вечности, тј. Божијега закона. Слобода, уколико ми слободу доживљавамо у контексту времена и историје, онога што је део огреховљености и палости људске природе онда та слобода може бити лутање. Тада изналазимо све оно што нас усмерава не у правцу Царства Небексога, не у правцу слободе коју је Бог одредио човеку већ у правцу неких токова историје који су део наше свакоденвице и онога што ми као људи по палости својој носимо у своме бићу.
Уколико је та слобода по Божијем закону онда она добија сасвим другачију димензију. Она добија димензију љубави и послушности у којима и треба да се огледа слобода. То је огледало слободе, искључиво у послушности, искључиво у љубави. То су оснонве димензије које треба да стичемо у периоду свете Четрдесетнице. Да се кајемо за своје грехове, да умножавамо љубав према браћи, да се кроз то огледа наша слобода ка Христу. Јер пут ка Христу јесте пут ка слободи. Пут ка слободи испуњеној Царством Небеским, Царством Небеским као највећим догађајем и испуњењем овде на земљи. Ми смо драга браћо и сестре били у тој радости. Стога свака Литргуија јесте Литургија Цасртва Небескога, јесте Литургија радости, Литургија сусрета, а никад Литургија растанка. У Царству Небеском нема растанка уколико гледамо из угла пута Христовога, ако не гледамо из угла пута човека о палости своје грешнога. Пут ка Хирсту драга браћо и сестре, је трновит. Тај пут је пун трња, пун различитих немогућности да се до циља тога дође, али онај који успе у томе, тај је сигурно у наручју наших праотаца Аврама, Исака и Јакова. У загрљају Христовом заједно се радује тамо у Литургији небеској, у Литургији чији је праобраз ова Литургије коју ми данас одслужисмо и у овоме Светом манастиру и широм васељене праовславне где се узносе молитве Богу. Људски фактор не може да уништи димензију Божанске љубави и пуноћу Царства Небескога, пуноћу заповести Христове. Уколико човек заиста жели да буде подвижник у души, распињући се за другога и показујући љубав. Човек једино у љубави осети слободу, искључиво у послушности и љубави, а не у лутању својих сопствених мисли и умовања, мислећи да нам можда негде даље може бити другачије и боље. То само Бог зна. Свагде је добро где је Царство Божије испуњено, где се Литургија служи и где је благослов Божији. Благослов Божији је тамо где има службе Божије, где се узносе молитве Богу и тамо где је пут испуњен управо том трновитом лествицом ка Царству Небеском.
Нека би Господ дао да нам период Васкршњег поста буде период у усавршавању, у испуњавању Христових заповести, умножавању љубави, у праштању и свим врлинама које треба да стичемо. Часни пост је наш пут ка васкрсењу, пут ка пуноћи нашега живота, пут ка испуњењу свих оних догађаја у историји домостроја људскога спасења.
Нека би Господ дао се у томе поучавамо, да нас благослов Божији увек прати и да сви ми осетимо заиста суштину радости празника Васкрсења Христовога. Дао Бог да будемо људи радости, а не људи туге, људи сусрета, а не људи растанка. Живели, срећни и благословени били. Амин!
