Постоји древна хришћанска молитва чији је аутор чувени светитељ Цркве Божије – Свети Василије Велики. Текст ове молитве је део јутарњег молитвеног правила којим, већ вековима, многи православни хришћани отпочињу свој дан. Уставши од сна, осим јутарњег одласка у тоалет и осим јутарње хигијене, многи људи стају на молитву Богу пред иконама које им се налазе у кући. Не морају се читати молитве уврштене у молитвено правило које се налази у „Молитвеницима“, тј. може се, и треба се, молити Богу и својим речима, износећи пред Њега своју муку и своју благодарност, али молитве које су део овог молитвеног правила одишу лепотом истинског сусрета са Богом јер су их осмислили свети људи који су се у својим животима стварно сусрели са Богом и из њих се много тога може научити. Таква је и ,горе споменута, молитва Оцу нашем Небеском која отпочиње речима „Господе Боже, Сведржитељу, Боже сила и свакога тела“.
Између осталог, у оквиру ње се молимо да нам Господ подари да бодрог срца и трезвено прођемо кроз таму којом, с времена на време, одише живот у овоме свету: „И даруј нам да бодрим срцем и трезвеном мишљу пређемо сву ноћ овога живота очекујући долазак Сина Твога Јединороднога, Господа и Бога, и Спаса нашега Исуса Христа…“. Наши животи у овоме свету и у оваквом времену понекад неће бити светлост и радост, него ће бити окружени ноћном тамом искушења, стреса, нељубави, бриге и свега онога што нагриза радост и благост којима би требало да просијава наш живот. Но, како веле речи ове молитве, ни тада не треба пасти ни потонути, већ са надом у Љубав Очеву, бодро проћи кроз ноћ чекајући долазак нашега Спаситеља. Колико год да је мрачна тама ноћи, призвани смо да ходимо кроз њу гледајући, са радошћу и неклонули, у Светлост доброте Божије, и чекајући долазак Сина Његовог, када ће, коначно, сва ноћна тама бити разорена Светлошћу Дана Божијег. Проћи ће ноћ и наступиће Дан, тј. наступиће истински живот, јер истински живот је само љубав, само доброта, само благост, само светлост, само радост, само живот (без смрти), само опроштај, само сладост, само славопој Богу.
Читав хришћански живот је чекање доласка Те Светлости. Но шта значи „чекати“? То значи да би требало да читавим својим бићем живимо Светлошћу, већ овде и већ сада. Чекати значи живети у духу благог Јеванђеља Христовог и испуњавати Христов позив на љубав. Врло често се мисли како је Христос нама оставио строге заповести које су заморне и тешке. Истина је да их није лако испунити, али оне нису терет, већ, напротив, оне су скидање терета који носимо на себи и собом. То је оно што је тешко – растеретити себе, учинити напор да скинемо претежак терет са својих плећа. А Христос каже: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене, јер сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер, јарам је мој благ, и бреме је моје лако“ (Мт 11, 28). Јарам Христов – кротост, смиреност, љубав према свима – је заправо благ и бреме (терет) Христово је лако! У Христу је наш одмор и покој душама нашим од умора и натоварености свим и свачим што носимо на себи. Јер све оно што није љубав, већ је презир, што није опраштање већ је жеђ за осветом или горак укус неправде, што није доброта према другима, већ је саможивост, што није верност својој супрузи и својој породици, већ је сладострасни ужитак који ће оставити горке последице, што није изграђујућа трезвеност, већ је опијеност дрогама, алкохолом или коцком, и много тога другог, је страшан терет који умара и који је врло тежак за ношење. Христове заповести нису придике због неморалности наших начина живота већ су позив да одемо к Њему, и да уместо тешких терета греха и нељубави, на себе ставимо Његов терет – кротост и смиреност – и да се одморимо јер Његов терет уопште и није терет него слика истинског живота.
Истински леп живот је живот који се проводи у благословима кротости, смирености и љубави Христове. Наравно, неопходан је подвиг борбе против гордости и егоизма који пребивају у нама и који нас спутавају у доброти, у опраштању и у љубави. Но, упркос напорима таквог подвига, његови плодови ће се видети и већ овде, у ноћној тами ових живота – јер ће такав живот, благодаћу Божијом, просијавати Светлошћу и радошћу Долазећег Дана Божијег. Прилично смело ћу рећи, да истинске светлости и радости у оквирима ових живота мимо живота у складу са јеванђелском заповешћу о љубави, нема и не може бити. Мимо оваквог живота ће се свака срећа и успех, на крају крајева, показати као испразни и завршиће у тами туге. Верујем, да сваки човек жуди за спокојем Царства Божијег, али до таквог спокоја се не може стићи другачије до бодрим чекањем Господа Христа, тј. пут се налази у животу у складу са јеванђелском заповешћу Христовом. А живећи тако, и пре него што стигне тај Дан, већ ћемо боравити у Светлости, спокоју и радости. О томе нам говоре речи ове дивне молитве!
