Важно је да имамо иконе, јер кроз њих исповедамо нашу веру и кроз њих на прави начин то чинимо. Зато је важно да иконе буду православне, беседио је Епископ ваљевски Г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао у Недељу Православља у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића и више свештенослужитеља из Ваљева, као и појање Дечјег хора под управом Вање Урошевић
У Недељу у којој прославља победу Православља над иконобарачком и богоборачком јереси, наша Црква нас подсећа и упућује на смисао нашег подвига и нашег живота, а то је Православље- слављење Бога. Ако неко слави Бога, то је похвално, корисно и на спасење. Наравно, ако Га слави на исправан начин, онако како нам се Бог открио и како Црква учи кроз Свете оце. То је онда најдрагоценије и најспасоносније, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије на Светој Литургији у ваљевском саборном храму.
Управо тако се показао Христос, као човек у људској природи, не оставивиши Своју божанску природу, већ у Својој богочовечанској личности сјединивши божанску, коју је имао одувек, са људском природом коју је добио зачевши се од Духа Светога у Пресветој Дјеви. То је јављање Божје и Он је икона Бога. Управо тако и славимо ову недељу, као победу Православља- рекао је Владика Исихије.
Начинивши кратак осврт на историјске догађаје из 8. века, када је на Седмом Васељенском Сабору после дугих расправа и огромног страдања правоверних, за сва времена победило Православље над последњом великом јереси- иконоборством, које је трајало скоро читав век и у коме су јеретици тврдили да Бог не може да се наслика и да су иконе хуле на Бога, Владика Исихије поучио је своју духовну децу о драгоценом доприносу Светог Јована Дамаскина и других учених Отаца Цркве о победи праве вере, у чијим плодовима данас живимо.
Мало је сачуваних икона из тог времена. Али, указао је ваљевски архијереј, Црква није само оно што се види. У црквеном предању је остало то учење и та естетика иконографије. Сликање икона није било само ради украшавања цркава и поучавања о тајни Оваплоћења Христовог и живота светих, већ је то кључно за нашу веру.
Тиме што имамо могућност да насликамо Исуса Христа, сведочимо да се Он заиста оваплотио и имао људско обличје. Као таквог можемо да Га сликамо и поштујемо Његов лик, који је насликан на начин на који Црква учи. То је светиња и, како каже Свети Василије Велики, он садржи у себи благодат прволика. Свака Христова икона садржи благодат у себи и ми се иконама клањамо, не као објектима и предметима, већ као образу „Светог над светима“ – Господа Исуса Христа и Његових светих, који су Му се уподобили- објаснио је Владика Исихије смисао и значај поштовања слика Спаситеља и свих угодника Божјих, који су се удостојили Царства небеског и којима се молитвено обраћамо. Икона на узвишен начин изображава Духом Светим преображеног човека и показује нам светост.
Важно је да имамо иконе, јер кроз њих исповедамо нашу веру и кроз њих на прави начин то чинимо. Зато је важно да иконе буду православне. Није икона свака слика, која изображава Исуса Христа или неког свеца. Икона је само она која је насликана по канонима Цркве. Икона није произвољна, као ни други видови црквене уметности. Они су плод вишевековног духовног и уметничког искуства Цркве – истакао је Владика Исихије.
Попут иконе, и наша молитва и пост су одређени предањем. Молимо се и постимо заједно у Цркви Божјој. Читав наш живот треба да буде православан. Да, како нас уче Свети оци, живимо у складу са својом вером. Да нам иконе буду водиља и прозори кроз које ћемо да гледамо у Царство Божје, закључио је Епископ Исихије.
Као и лане, у првој недељи Часног поста велики број верника примио је Свету тајну причешћа. На крају литургијског сабрања Владика Исихије благословио је верни народ да истраје у држању поста. Он је део наше природе, јер када постимо, ми владамо над својим чулима и страстима. Тада живимо блиско нашој природи, коју нам је дао Бог, приближавамо се светитељима, који су живели правоверно. У току поста, посаветовао је он, важно је да не примамо сувишне информације, оне које штете души, већ да читамо Свето писмо, духовну литературу и дела световне књижевности, која су корисна за душу.
Извор: Епархија ваљевска
