Наша молитва се мења од преклињања до захваљивања, а размишљање о Божанским истинама вере испуњава срце осећањем радости и непоколебљиве наде. Ова нада је предокус будућих благослова, о којима душа и сада добија непосредно искуство, и тако делимично спознаје неограничено богатство Божије благодати, у складу са речима псалмопевца: „Окусите и видите да је добар Господ. “ (Пс. 34:8). Јер Он је весеље праведних, радост праведних, весеље понизних и утеха оних који тугују због Њега.”
